Nova iskra

црвеној свиди у модаљониад, и двоћа у облику л.иљана. И нацрт за плашт израдио јо г. М. Валтровић. Место код Орашца на ком је уговорен устанак. (Фотогр. Ж. Марковић). — Ерајем јануара 1804. год. беху у Орагацу, на месту које показује наша слика, окупљени: Карађорђе, Главаш, Прота Вуковички, Марко Катић , Матеја Еаратошић и још око 500 устаника. Ту Је Карађорђо изабраи за вођа, и ту јо започет устанак 1804. г. Прота Вуковички обучен у одежду нримио је заклетву устаничку по црквеном закону. КариЈјорђев тоа од ког је наирављена Круна. У Иародном Музеју чува со овај топ, од чијих је усана начињена срлска краљевска круна. На даи крунисања избачон је из њега први поздравни метак. —

Прва Карађорђева застава, Карађорђев огртач и Карађорђево оружје. — Сви ови аутентични остаци и успомене на Први Устанак и на Еарађорђа, чувају се данас у Народном Музеју. Долазаку цркву, Крунисање Њ. В. Краља Петра 7, Излазак из цркве, (по снимцима Д-ра М. Николића), Одлазак у двор иосле крунисања и Њ. В, Кнегања Милица и Њ. В. Кнегињица Јелена (по снимцима М. Јовановића, дворског ФОтограФа). — У чланку „Чин Ерунисања" наћи ће читаоци све моменто овог црквеног акта, а све слике саме собом говоре речито о свему што представљају. — Ваља нам напоменути, да су спимци Д-ра М. Николића у његову личном власиигатву, те је задржао и право репродукције. —

X Р ОН И К А

Цаметар 1804. године 20. јануара 1804. у петак нред вочо дахија Мемедага Фочић посечо у Ваљову на Еолубари ниже ћуприје оборкнозове Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина и главе им пободе па свој чардак. Фочић је прво био примио на име откупа 20,000 гроша. Алекси је тада могло бити 54 годино, а Бирчанину око 40. Бирчанин се родио у Суводању под Медведником. Исти дан убију Турци архимандрита Хаџп-Ђеру од манастира Мораваца, кнеза Стевана Палалију из Бегаљицо, буљубагау Јанка Гагића из Волеча, кнеза Јована из Лдпдола, Мату буљубашу из Липовца, буљубашу Гаврила Вуђевца, кпеза Петра из Забрђа, кнеза Марка Чаранића из Белога Потока а посло недељу дана погубе у Београду, на Варога-капији, архимандрита Боговађскога Хаџи Гувима. 24. јануара 1804. Карађорђе побије Турке, који су били догали из Ваљева у Тополу да га убију, иошто је дахија Фочић Мемед-ага пре тога убио у Ваљеву Алоксу Ненадовића и Илију Бирчанина. 30. јануара 1804. Карађорђе са 300 Срба занали хан у Бањи, а у Сибници потуче неколико Турака. 31. јануара 1804. поћу, у гауми код Орагаца, 300 одабраних Срба са Еарађорђем, Станојем Главашем и др. завере се да устану на Турке. Буковички прота Танасије Антонијовић примио им је заклетву и благословио их. На њогов предло!' једногласно је Еарађорђе изабрат за врховног вођа и народног старешину. 1. фебруара 1804. Еарађорђе запали у Орашцу турски хан и зароби 12 Турака од којих узме оружје и одело. Срба је било 2000. Иетога дана запалише Срби

хап п у Тополи. Тога дана разасла Еарађорђе писма внђенијим Србима позивајући их да дижу усганак на Турке. 3. фебруара 1804. Еарађорђе убијо у Сибницн 1С> Турака који су били догали из Веограда, а 17 обозоружа и зароби. 7. фебруара 1804. Еарађорђе прими у Тополи дахијске изасланико који су му обокшали 500 кеса, ако умири народ. Али се не погодише. јер .је Еарађорђе искао да се Турцн затворе у градове, и да за њихову ногодбу јамчи Аустрија. 11. и 12. фебруара 1804. био је у селу Дрлупи под Еосмајом првп судар измсђу Срба из Бооградске Нахије и дахија. Дахија Аганлија будо рањен у ногу и побогне у Бооград. Аганлија је био дошао на договор са Еарађорђем, да се мире, али Карађорђе није хтоо мира с Турцима. Случајно се окидо пугака јодном Турчину, те се мало побигао; неколпко их ногибе, а уз Аганлију раин се и Станоје Главаш. 15. фебруара 1804. прота Матија Ненадовић пободо заставу на Вранковичком вису и брзо искупи 700 људи. Ово су били први устаницп на Турке из Ваљевскога и Шабачкога краја. 15. фебруара 1804. униште Срби 400 бећара гато их јс Пазваноглу из Видина послао дахијама у помоћ; само 16 Турака умакну у Веоград и донесу дахијама црни глас. 15. фебруара 1804. Срби запале јаничарски хап на ЉубиииКу, то тимо почне устанак и у Еолубари. 16. фебруара 1804. у Хасан-пагаиној Палаици покугааваху дахијски изасланици да се помире са Карађорђем; али им бегае узалуд, јер не хтедогае дати тражена јемства. Дахије су на договор послале и Београдског митрополита Леонтија. 19. фебруара 1804. Срби отму од Турака Палеж (данашњи Обреновац).