Nova iskra

- 285 —

Милорада Митровића. Музика Јосиоа Маринковића (Мошовити хор уз пратњу оркестра). III. Крунисањо Душаиово, сцена у стиховима, од Јована Дучића. По слици П. Јовановића). IV. Народни збор, од Маринковића. У. Вечера у Еругаевцу. VI. Косово, увертира од Јенка. VII. Косовска битка, слика. VIII. Повратак с Косова. IX. Пропаст царсгва сриског. X. Ветру с Косова, балада од Тоналовића. XI. Краљевић Марко брани славу, XII. Отари кнежев марш, од Шлезингора. XIII. Маргита и Рајко војвода. XIV. Старина Новак. XV. Дахије. XVI. Хајдук Вељко, марга од Реша. XVIII. Ваклетва, по Јокићеву причању, сцена од 0. XVIII. Освојење Београда. XIX. Освојење Београда у слици. XX. Апотеза КараЂорђу, сцена у сгиховима од Јована Дучића. XXI. Овечани марш, од Исидора Бајића. (Мегаовити хор и оркестар). * 7. о. м. одржала је Академија Наука свечани скуп, на ком је академик про®. Љ. Јовановић прочитао своју расправу. „0 Карнђорђу и Првом Устамку". * 9. о. м. свечано је отворен Војни Музеј у Горњој Тврђави. Пред многобројним носетиоцима, на отвороном пољу, прочитао је ђенерал Јован Драгашевић своје предавање о Првом Устанку и значају овог музоја. Нарочито је уважени говорник обратио пажњу и исцрпно изнео војне под Карађорђем и начин војевања у то доба. * 7. о. м., у 11 часова пре подне, свечано је отворен Музеј Српске Земље. Академик Јован Жујовић поздравио је сакупљене посетиоце и свечаним говором отворио приступ у ову нову и знамениту културну тековину српског народа. » * У част стогодишњице приређен је, 10. ов. мца. ј вече, на простору Батал-1,1амије велики монстр-концорат на ком је суделовало преко 200 војних свирача. * У низу ирограма за прослављање етогодигањице српског устанка и Краљева крунисања, приређене су 10. о. м. трке и карусел на Бањици. У официрској трци суделовало је 12 јахача, од којих је прву награду добио коњички капетан г. Ђ. Кретић, другу коњички поручник г. Вл. Милићевић, а трећу коњички поручник г. М. Жујевић. — Карусол је извзден на највеће задовољство приеутних, а нарочито атак коњице на пегаадију и артиљерију. * Представници словеначког народа, који су узели учешћа у прославама стогодишњице и крунисања, упутили су, при овом поласку, Београђанима ово братско и зиачајно писмо преко српске журналистике: „Пригодом свог одласка из краљевског Београда, осећамо да нам је дужност, да се најсрдачније захвалимо приређивачком одбору, својој г. г. колегама и бооградском грађанству, за све красне дане што смо проживели у срцу јуначке Србије. — Ови дани нека задобију по плодовима својим хисторичку важност и тврди реални темељ реалне југословенске узајамносги. Упознавајмо се, проучавајмо један другога дубоким занимањем, онда ћемо се моћи истински љубити; онда тек бићемо браћа једне мисли, једне дугае, истих циљева и истих победа. У озбиљном раду и у интензивном проучавању заједничких интереса југословенских тражимо свој спас! — Живели Срби! Живео краљевски Београд! Живела заједничка наша домовина! До скорог виђења!" * 5. о. м. одржана је свечана седница великошколског друштва „Побратимство" у спомен стогодишњице српског усганка. Председник Љ. Нешић отворио је седницу и поздравио искреном добродошлицом српске госте, браћу Хрвате, Словенце и Бугаре. — Н. Антула, слуга. ФилосоФије, говорио је о историји и значају Првог Уетанка.

— Хрват Хенрик Кризман захваљује за дочек, изјављује да Хрвати иекрено еуделују у овој прослави и жели да се изведу јога тегањо и чвргаће везе између Срба и Хрвата. У истом смиелу говорили су веома одушовљено и Георгије Георгијев, Бугарин, и Грегор Жерјав, Словенац. * У нодољу, 5. о. м., био је на Булевару пријатељеки сасганак омладине југословенске. И неколико старијих, виђенијих предсгавника југословенских узело је учешћа у овом скупу. Том је приликом хрватски књижевник г. Отјепан Радић, у дугом и веома лепом говору, изпео своје мисли о одношајима Југословена које он сматра једним народом. Говорили су још: Хрватски народни посланик Д-р Смодлака, бугареки воликошколац Челенгиров, словеначки ватрени омладинац и етудент Грегор Жерјав, и Орбин Д-р Милан Марковић. * Југоеловенски Омладински Конгрос отвореи јо у понедељник (6. о. м.) у 9 часова пре подне. Конгрес је поздравио председник „ Побратимства" Љ. Нешић. За продседника изабран је Словенац Грегор Жерјав, а за потпредседнике: Георгије Георгијев (Бугарин), Хеирик Кризман (Хрват) и Љубомир Јовановић (Србин); за секретаре изабраии су: Кедерман (Словенац), Басоричек (Хрват), Чанков (Бугарин) и Н. Антула (Србии). —- За тим је Челенгиров ре®еровао о бугарским културним приликама од најстаријег до најновијих дана; за тим је Јанко Претиер, Оловенац, концизно и еасвим прегледно изнео историју слоненачкога народа, развитак словеначке књижевности и борбу са Германством. Говорио је о одношајима према влади и о страначким приликама; о потреби народних школа и о нерасположењу владо да их отвара; о покрету словеначких студоната и народа за словеначки университет; о културним и социјалним установама: о друштву Ов. Мохорја, Словеначкој Матици, Планинском Друштву и Соколима. Цео говор саслушаи је са јединствоном пажњом. — За њим је Хрват, нравник Мишко Деркос изнео слику Хрватско културе и књижевног нрепорођаја. Истиче нарочито борбу слободнога духа са клерикализмом, која је и данас на дневном реду. Говори о уметности, а нарочито најновијој која је нрегледно продсгављена у Југословенској Сликарекој Изложби. — Правиик М. Смиљанић, Србин, говорио је о културним, нолитичким и иривредним приликама српекога народа нред устанак а за тим је изнео данашње стањо свих номенутих прилика. — После ових реФерата, који изнесоше у у најкраћим потезима прилике јужних Словона, нрочитани су многобројни поздрави из свију крајева југословенских, поеле чега је председник закључио седницу желећи да она буде импулс за даљи што бољи рад познавања и узајамности братских народа на словенском југу. * На расписани конкурс за медаљу-споменицу нрве сликарске југогсловенске изложбе стигло је до сада седам пластичних нацрта. * У очи дана Краљева крунисања пугатене су у саобраћај јубиларне погатанске марке. Нацрт је израдио екулптор г. Ђ. Јовановић, а марко ће се употребљавати до краја ове године. * Тодор Борни, новинар из Погате, и Љуб. П. 'Кирић, нроФееор, израдили су „Албум Београда" приликом свечаности о етогодишњици и Краљеву крунисању. Издање је елегантно и украшено са преко 90 слика, уз које је текст на српском, Француском и немачком језику. Може се купити у радњи Ј. М. Павловића и Комп. * У 196. бр. „Трговинеког Глаасника" (8. септ.) штамнан је нодлистак: „Како карактерише Карађорђа и