Nova iskra

— 264 —

петан Радич Петровић, те со иридружилгс устаницима, тада је прегаао и капетан Вучко ЧикиК, те су га код нас назвали, можда правим његовим презименом, Џикић, које се можда код Пемаца писало Чикић. Према томе право име осниваоца Делиграда било би Вучко ЏикиЛ, а не Велчо, ни Влчо, па пи Вељко ни Вуча. Овде ћу још да напоменем да га Петар Јокић у једном својем причању назива Оима Џика као предводитеља бећара и оснивача славног Делиграда. Ово питање моћи ће се потпуно решити тек оида, кад се из бечког ратног архива испишу тачно имена оних капетана, који су у време Еочине Крајине добили те чинове, и после живели као пензионари у Среиу. Што се тиче године смрти Џикићеве, тачно је напоменуо г. А. Гавриловић, да је то било 1807. године. Тачно је и оно, да је Џикић издаиуо на Ускрс. Оно, што се данас зна о смрти Џикића капетана, зна се по причању Еара-Павла Симоповића, што је 1846 године забележио Исидор Стојановић, а штампано у „Гласпику Друштва Срб. Словесности", књ. III, стр. 165 —156) Еара-Павле је причао: „Први пут дођоше Турци на Велики Петак; онда је ту био поглавар Жикић са 60 момака. Отишли шпијуни и казалп Турцима: „хајдете, сад је време, јер сви жоле бити код куће за Васкрс." Турци дођоше и ударише на (онда) велику капију; но напш се одржаше и убише барјактара и буљубашу, оног уби Крстикаша. Турци одоше патраг. Сад Жикић изиђе под бедем и стано слободити војску: „Небојто се, утекогае Турци!" Но један га Турчин угледа п удари у прса и умро на Васкрс (искао вели Ст. Симић млека па му не дадогае због поста) у манастиру св. Ромапа где је и сарањен."

Мођутим ништа се до дапас тачно ие зна какви су то бојеви били на Делиграду око Ускрса 1807. годино. Међу биткама и бојевима, које је навео г. Јован Мишковић у „Гласу Срп. Краљ. Академије" књ. Х1/Ш не помиње се ни једна знатна битка на. Делиграду око Ускрса 1807 г. Па ипак је било боја и у том боју рањен је Џикић капетан. Страним новинама јавл>ено је с границе турске царевине - 6 8 „да су 22|10 априла напали Турци на српски логор бзизу Ниша. И ма како да со Срби нису надали овом нападу, они су га издржали с необичном одважношћу, чак успели су да одбију противника на једну миљу. Али Турци добију велико појачање, вратише се и нападну јуришом и после битке, која је трајала до мркле ноћи потпуно су поразили Србе." Из Видина такође је јављено страним новинама !з /нриГ 1807. године да је Србе потукао нишки паша, да им је заплонио 6 застава, да је пало на бојном пољу 400 људи и да су им главе послато у Цариград. Страним новинама јављено је да је та битка пред Нигаом била 22 априла по новом, а 10 по старом календару, и то ће рећи на Велику Среду. Могуће је, да је овај напад Турака па српски логор близу Нигаа и борба, која је у почетку била успегана по Србе, а после кобна, погато су намамљени из гааичова и нападнути појачаном турском војском, трајала два даиа. Главно јо то, да је Џикић капетаи морао бити рањен при овом пзненадном нападу на Дслиград или за време само борбо. А умро .је у манастиру Св. Ромаиа на сами Ускрс 1807 годиие, т. ј. 14. анрила. Мил. Ву^иђевиђ.

Натлтлс ка образ јСара§ор1>а

и, која месец мишицом ооараш, И сунце вери, отечеству ствараш, 1838. 2. ( У1 Д'Ђла а стр. 96.).

Ирими нам ненац, о јуначка главо! Слободе снаго, Српског рода славо! Јовам Хаџит^ (Мљлош Светите;)