Nova iskra

— 355 —

ЈСалемегдакска балада

бацали смо шумне серпентине... Кад ручица вам подиже се бела Пуну вам шаку различних конфета Да сручи на ме шарене конфете, На мантиљ бацих уз очиглед света: Нестаде сасвим моје чежње клете, Хтедох вам поглед, да ме жеља мине, И у рај вечер претвори се цела: Па добих више, јер свег који шета Видећ' да и ви љубити умете, ИЗ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Питомци Во.тне Академије на Бањичком Брду Виде вам осмех, о мој лепи крине, Чија ми срећу равнодушност смела, За којим чезнух већ толико лета — Ја ласках себи, моје лепо дете, А музика је јецала с трибине. Да у том имам и ја неког дела.

У логору на Ја бејах срећан. У свирању таде, Кб да ми срце јецаше од миља, Докле ми душа вечер благосиља Кад ова срећа у део ми паде. Ја бејах крај вас, већ стигб до циља, И сва се беда у заборав даде: Конфети моји с вашега мантиља Беху ми мелем за љубавне јаде.

Бањици Признах вам љубав, чем се од вас надам, Причах вам патње љубавне и ругу ; А кад ми тада ублажисте тугу Корећ' ме зашто потајно да јадам, Ја заборавих на сву патњу дугу, И једва могох, срећан, плач да свладам; Ипак вас питах, кб будућу другу, Што тако дуго пустиге да страдам?