Nova iskra

— 10 —

Вво чујто шта, је 1>Ј81ог\уед' у главноме мислио и учио о науци о свету (]Лб1;ег«е^: „ЕЈп1еИлш§ - т Рори1аге Нхтте18кип(1е. " Издање 1890, стр. 2, 3 и 4.): „Наука је о свету арогресивна наука. Она наиредује из дана у дан. Садржина њена расте, — резултати које она добија сваким даном све су аотиунији и све тачнији. Наука о свету, као ириродна наука, ставља и води човека у саму ирироду. Она га диже, — она ирави човека узвишенијим и самом својом садржином, само ако се човек о њој бави, — а стављајући чоеека у саму ирироду, наука о свету ставља га и на такво гледиште, на коме је ириродно, здраво и истинско иојимање и коректно и објективно носматраље једино и могућно. Ни један ђак, ни један иоле образован човек, ни једна добра, мајка, а нарочито ни један добар учнтељ, ни једна добра учитељица, не сме не знати оно што је најглавније из науке о свету. Истине у природи нађене и обелодањене, не може нико сузбити; шта више: с таквим истинама, као мерилом у руци, можемо тек оценити како ваља, шта у опште још и може све у свету као исгина да се призна. Они, који се о природи н изучавању њезиних истина и закона баве, крепс се умно, па су само они и кадри да одбацу.ју од себе све настране, надуге, натнриродне представе па и уображења. Празноверица влада само онде, где се људи о природи не баве, где људи природне науке или слабо или и никако не уче. Онн нак, којн не воле природне науке, на и они које ове науке не интересују у већој мери, налазе се испод нивоа, у коме је стално нанродовање у опште и могућно; — они, на своју жалост, трпе из недостатка у познавању природе и њезиних појава, и падају све дубље непод овога нивоа, и награда је њихова: иуста иразповерица и назадњаштво. У природи се објављује потпуно јединсгво и потпуна хармонија, и који год жели да види и једно и друго остварено и у нашем људском друштву, треба у опште да негује баш природне науке, и да се интересује за иауку о свету." Ето како Дистервег цени важност науке о свету, и ја, слажукн се потпуно с њпме, решио сам се, да вас обавестим о свему што иде у заплаву моје струке као проФесора на нашој Великој Школи, том нашем будућем универзитету. Сматрао сам вазда, да је баш и најсветија дужност универзитетских проФесора, да најподеснијим нутем и средствима, поред својих обавезних предавања, држе п оваква предавања, те да у ваншколским часовима, и на овај начин — нопуларним нредавањима — шире науку и у шире кругове, те да тако што више доиринесу оиштем образовању. Само ће тако и бити оправдане нове жртве за српски универзитет, ако он буде у ствари центар н обилат

расадник за, свестрано и иаучно и национално напредовање нашега срнскога племена, јер и српско племе заузима извесно место на нашој земљи, и оно има нрава на живот; и оно има своју сФеру привлаке и интереса; и за њ постоје, као и за све друге народе, извесни животни услови — који су неопходни за опстанак, — па му е тога и треба да се непрекидно наоружава свима могућним средствима за очајну борбу коју у овоме веку цело наше племе води и водити је мора, ако неће да га други народи иреплаве. Овако високо ценећи утицај природних наука на наше образовање, а нарочито утицај науке о свету, хајде да прекорачимо праг природе. Звездано небо. Кад је ноћу ведро на погледамо од земље у вис, онда нам небо, овај лепи плаветни и нрозрачни простор изнад нас, изгледа као какав огромно велики заокружени свод, у коме има небројено много светлих искрица које зовемо звездама. И на први ноглед видимо да су звезде по овоме плаветноме своду подељене неједнако: негде их има више, негде их је опет мање; — осим тога, оне нам светле и сијају и неједиако интензивном светлошћу, па, нам с тога и изгледају неке од њих веће, а неке опет мање; неке иам сијају белом бледом светлошћу, неке су опет сјајније, крупније; неке су од њих и разне боје, тако неке су жућкасте, плавкасте, па и зеленкасте, — а неке опет и веома лепе црвенкасте боје. Ако међу сјајним звездама сија још и пун месец на плаветноме ведроме иебу, онда је пред нама и нашим очима, величанствена и дивотна природна слика која нас својом красотом очарава. Даље' би речи моје биле и сувише сухопарне и аеподесне да њима опишем све узвишене осећаје и благодетне утицаје на душу нашу у тренутку кад у ведро звездано небо ногледамо, па, зато пуштам да вам то лепо оцрта песиичко перо овим речима: (Ј. Драгашевића пеоме. 1869. год. Ноћ I. отр. 22.) «Тија Нојца разастрла крила, Па је земљу гамом обавила, Бледи месец у пуноме лицу Разблажава помрчину, тмицу; Из мрачности величанство вири Помешано с ублаженом језом; Мека трава рани се и дише Благом жегом ноћи добротворне. На крилима покоја и мира Свака тварка тијо отпочива; У наручју свечане тишине Јестаство се новом силом снажи. У потоку с' огледају звезде Мила чеда божанске дивоте, Роса краде светлост од месеца И прелива с' у зракама бледим, Све се блиста у светлости скромној Све с' дивотом обасуло чарном, Све је немо, ништа се не чује, Све је глуво и саном се крепи; Само поток лукаво се краде Кроза траву и шарено цвеће, И пролазећ' са сребрним лицем Са травицом шапуће потајно.