Nova iskra

— 31 —

„Живот", у одличном иреводу наше сараднице Г-ђце Умберте Гртини. — У овом је броју и наставак оригиналног чланка Д-ра Вићептија Лозовине „Бе Гзрнагшш роеНсће а1 Рекг Ргега(1оу1с." * „Бглгарска Обирка" објавила је у свом овогодишњем ирвом свеску нревод ирииоветке Госн. Симе Матавуља „Звоно". Преводилац је Отеван Кутинчев који није пожалио труда да превод буде што бољи и тачнији. У том је свеску и приказ „Календара Матице Српске за 1905. годину". Између осталога вели се о њему: „То је зборник српскога народа. У осталом, Орби су том ногледу били и остали у много бољим приликама од нас. Имали су и добре алманахе и добре календаре. Доста је да поменемо „Орао", „Бели Орао", „Орборан" и друге. Од оваквога календара („К. М. 0. л )ие може бити никоји кориснији." * Зближавање и братимљење југословенских уметника „Бглгарска Сбирка" поздравља овим речима: У области југословенских односа всћ је учињен велики корак на путу споразума и солидарности. Уметници — творци лепога и носиоци најмирније културе — дадоше иример. Оно што ее почело у Београду за време Краљева крунисања и уметничке изложбе, завршило се у Оофији . Загреб, Београд, Љубљана и СоФИЈа пружише руке и изгрлише се у лицима својих уметника. Уметност је послужила као основа .једном југословенском савезу, савезу умотник&. Топло и искрено поздрависмо онај дан када представници бугарске, српске, хрватске и словеначке уметности донесоше, у заједничкој седници, већ познату резолуцију и када основаше своје савезно удружење „Л.ада". * Стево Јањетовп11 штампао .је у Новом Оаду збирку „Из мога еела, цртице из прошлости". Књижица је у 8°, а има 88 стр. Цсна није означена. Приказивач „Заставин" вели: „уверисмо се да их је написао човек из народа, који добрано разуме народни живот... Из сваке се приче и сваке врсте види да не само познаје ствар, него кад се боље као књижевник извешти, моћи ке нам изнети многу и многу ствар која нам нпје позиата а треба да се зна." Догађаји у приповеткама црпени су из Горње Крајине. * 14. о. м., на дан Св. Саве, одржала је Орпека Матица свечану седницу, на којо.ј је друштвени секретар Д-р Милан Савић говорио у спомен и славу пок. Д-ру Јовану Јовановићу Змају. * У Херцег-Новом, у издању књижаре Ј. Секуловића, штампао је Никола Д. Белимировић сво.ју књигу „Успомене из Боке". Књизи је цена 40 хелера. * Из „Оамоуправе" засебно еу одштампани „Извештаји о српском устанку под Кара-ђорђем у новинама онога доба. Белешке о устанку у Бечким новинама". Цена је 0 - 40 дин. * У Државној Штампарији наштампан је „Државни Календар Краљевине Орбије" за 1905 годину. Може ее добити ко I свих повлапгћених књижара и у стоваришту књига Држ. Штампарије. Цена је у тврдом повезу 4 динара, у елегантном 6 динара. * Милан Поповић (Загреб) написао је књигу „0 картелима и трестовима с привродног и друштвеног гледишта," прилог националној економији. Садржај је овај: I. Опћи дио: 1. Увод; 2. Постанак и: појава картела и трестова; 3. Организација капитала и рада; 4. Пеихологија великих предузимача; II. Картел: 1. Уонће; 2. Де-

Финиција картела; 3. Облнк и различите врете картела. III. Треет: 1. ДеФиниција треета; 2. Врсте трестова; IV. Разлике између треста, и картела, и треетова. У. Законодавство против картела и трестова. VI. Осгале мјере против картела и трестова. VII. Завршетак. VIII. Пријеглед књижевности. — Књига ће изнети око 5 штампаних табака а стајаће К. 1, те ће се почети штампати, чим се јави довољан број претплатника. * Изашла је нова књига: „За породицу и дом". Наиисао Мита Ђорђевић. Нови Оад, — Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића г. 1904. Цена јо књизи кр. Г20. * 25. о. м. прославио је Бранислав Т>. Нушић двадесетпетогодишњицу свога књижевног рада. Нарочити одбор у Новом Саду био је узео на себе све старање да прослава буде што лепша и виђенија. Народно Позориште у Београду предетављало је тога дана, у част слављенику, његову „Протекцију". — И ако се о Нушићу још не може дати деФИнитиван суд, јер је пред њим јоште живота и рада, ипак се једно може поуздано утврдити: Нушић је веома плодан писац, а данас, без мало, и једини п најбољи наш драматичар. У оцењивању његова рада још је пуно личних примеса, али ће време све то збрисати, и онда, можемо се надати, суд ћ: 1 бити и тачнији и бољп. — Прославу његову поздравља и „Нова, Искра" са најискренијим жељама да се и даље одужује срнској књизи и да, задужује захвалношћу бар „доцније неко поколење". * У првом броју „Нове Искре"' за прошлу годину донесосмо лик и објависмо радосну вест да је за Скопљанског митрополита и егзарха Доње Мизије посвећен избраник међу нозванима —■ Севастијан Дебељковић. А већ данае бележимо то име, пуно најлепших нада за, потлачено Орпство, у читуљу великих српских људи. 23. јануара иснустио је дух свој, а 28. погребен у етолици својој, српско-царском Окопљу. Покојна му душа у рајском насељу! * 19. .јануара одржали су Београдски књижевници сво.ј скуп, за доношење законске одлуко о књижевној својини. Гад овога скупа, примљен одлично, прошириће се на другом састанку, када ће доћи и српски уметници, да ее заједничкнм силама изведе доиста потребно законско решење о књижевно-уметничкој својини у Краљевини Србији. Олучаји са књижаром Браће Поповића и .још неколиких књижара „издавача" убрзавају ову ствар, којој доиста треба наћи лека. Немамо разлога сумњати да ће и Народна Окупштина радо прихватити жеље најнекористољубнијих радника — српских књнжевника и уметника.

ВожиКне ириче, од Милене Миладиновићке. Нови Оад, штамнарија ерпске књижаре Браће М. Поповића, 1904. 12'5х22 см., стр. 46. Издање пишчевих пријатеља. Лли-иаша РизианбеговиЛ, као народни вођ и државник. Са особитим обзиром на данашње прилике и иоложај српског народа наниеао Јован 0. Ђугумовић. Цијена 50 хелера. У Новом Оаду, нарна штампарија Ђорђа Ивковића, 1904. 13x19 7, стр. 40.