Nova iskra

— 42 —

Вељку, потребно јс, поред исторпских података п болежака о њему, узети у помоћ и народна нредања, као и народну појезију у којој је опеван. Вељко не припада само историји народној; он у великој мери припада самом народу, народном предању, народној појезији. Вељко има у народу своју легенду. 0 његову натприродном јунаштву, о његовим херојским делима и чудима од храбросги, зна да прича много српско дете онако као и о Краљевићу Марку и Обилићу. Људи и јунаци, који немају своје легенде у народу, бивају од народа заборављени. Дегенда је јача и од најјачега јунака: она живи и после смрти његове, преносећи се од колена на колено. И Вељка је легенда овековечила, учинила га бесмртним. Вељко ће живети у срцима Срба док је света и века. За чудо је да је народна појезија о овом највећем народном јунаку новијега доба била врло тврднчава, док је своје издашне лаворике оплела око глава многих других јунака, незнатнијих од Вељка. Прослављени народни гуслар и песник Првога Устанка, слепи Филип Вишњић, који је онако дивно и обилно нрославио и овековечио имена не само јуначких Дринских војвода, иего и имена њихових јуначких буљубаша и момака, ни у једној својој песми не пева о овом највећем јунаку, о Хајдук-Вељку. Вишњић нема ни једне песме о многим важним догађајима на источном крају Србије — о боју на Иванковцу, о хоројским борбама на Делиграду и Соко-Бањи, о бојевима на Малајници, на Еаменици, на Третенику и др., нити о јунацима који се у тим бојевима ирославише. Њега није одушевила ни она велика идеја Карађорђова о ослобођењу и уједињењу Српства, зачета 1807. а увелико остваривана 1809. год., и то баш онда, кад је Вишњић из Босне прешао преко Дрино у Србију и отиочео певати о догађајима из устанка. Оставио је без помена братски споразум и везу с Црпом Гором, као и славне бојеве на Сјеници, Суводолу и Новоме Пазару!.... 0 томе су и други писали. Вишњићева је постојбина Босна, крај Дрине. Јодностраност његове појезије објашњава се његовим присуством догађајима и познавањем личности и јунака који су у Дринским борбама суделовали. Он је певао само о ономе, што је њему најближо било и што је сам добро познавао. У западним и јужним крајевима у опште много је више негована народна епска појезија него у источним. Отуда догађаји и .јунаци из исгочне Србије нпсу били сроћни да имају достојног песника народног, да имају свога Вишњића. Ва јужне крајеве и њихове јунаке још и имамо народних песама, и ако не у оноликом броју и онако добрих као што су Вишњићеве. Али за источне крајеве изузетак чини само једна једина песма о нрвој борби на Делиграду и јуначкој одбрани Добрњчевој, коју је лепо опевао старац Рашко из Еолашина (Вук IV, 31). Па ипак, прегледајући разне збирке народних песама, налазимо неколико таквих, у којима се о Вољку говори. Прећи ћемо овде сва та месга.

1. У цолој Вуковој збирци нема ни једно песме која би била носвећена Вељку. На жалост, у њој нема ни таквих песама у којима би се о Вољку мало више, ма и узгред, говорило. Само се на два места налази помен о њему. Први (е у Вишњићевој песми „Лазар Мутап и Арапин" (Вук IV, 39), где со Карађорђе нремишља кога да иошље место себо Арапину на мегдан: „Да би посл'о Вељка харамбашу, „Ко 110 чулат' Бање и Косова „Од Турака љутих Арнаута где је Вишњић очевидно погрешно узео Бањску на Косову место Соко-Бање алексиначке у којој је Вељко боравио. Други је помен у песми „Растанак Кара-Ђорђа са Србијом", где се Карађорђе узда у своје војводе: „Док је мене на Тимоку Вељка, „И док ми је — — — —• —" и где вила одговара Карађорђу: Погибе ти на Тимоку Вељко..." То нам је све што имамо о Вељку у Вуковој збирци. 2. У „Сноменици", коју је приредило ПроФесорско Друштво у славу стогодишњице првога устанка (Београд, 1904), штампане су две дотле необјављене народне песмо из рукописа В. Врчевића, у којима имамо карактеристичне описе Вељка и њогових јуначких особина. У првој, под бр. 8, „Узимање Београда", у којој се описују српске војводе и јунаци пред Београдом, имамо овакав опис Вељков: Опет када нита Мемед-агу: „А који је оно Мемед-ага Сиоред кова нете на опанке, Преко крила држи џеФердара, А о бедри сабљу седмопедку, За појасом двије кубурлије, Међу њима јатагана ножа, Виши јунак од копља бојнога, Црне масти а дугих образа, А брчићи мали на усници, На прсима двоје токе сјајне, А на ноге копче ђумишлије; Страшан јунак не да се гледати, Грдне ћуди, а ока крвава?" — „Оно ти је нрисојкиња гуја, Да је жешће у три цара нема; Влашче младо, задрте памети, Те у пјанству емии учииило: 1е год види, ал' сретне Турчина, Да убије или да погине, Кадо моја, од Крајипе Вељко! Одвргло се влашче у ајдуке, Те грдило од Турака гради: Доста се је насјекао глава, И веле је ојадио мајке, Удовице буле оставио, На ево му даиас данак суђен, Ајдук-Вељку да изгуби главу Пред Виоград а од турске ђорде." У другој песми, бр. 9. „Узимање Ужица", говори се о Вељку на више места: најпре у опису неколико јунака, сличну горњем, где се о Вељку вели: