Nova iskra

— 43 —

„....Пети орб од Крајине Бел>ко, Којн стиже иољем иоњаники, А стријеља под обдаке ждрала, И сијече под оклоп јунака, Удариће иа пушку запету, За пару ће заметнути кавгу, За по паре изгубити главу; Он је много оцрнно була..." за тчм, кад Чарапић Васо (!) моли Кара-'ЈЈорђа да први удари иа Ужицо: „Ево т' молим, иа ти руку љубим, Дај ми друга од Крајине Бељка И вегове триста крџалија (!)... А ево ти тврду вјеру давам, Срамоте ти донијети нећу"... по том, кад Чараиић пада пред ужичким вратима и зове Вељка:

Кад то зачу Вељко од Крајине, Брзо сво.ју силну војску скуии, Те с њом одмах иа Делиград пође. Да је коме стати на. гледати, Када Вељко на Делиград дође, Кад потера Турке на буљуке, Као курјак овце по пландишту! Зачуди се мало и велико, П1та учжни Вељко од Крајине: Унудио Турке до Стамбола! Поменуку, пајпосле, да у Опоменици имамо и неему која носи и назив Вељков: „Хајдук Вељко и Сјеничани Турцл " (бр. 11); али је у њој, очевидно, име Карађорђево замењено именом Вељковим, који није ни суделовао у боју на Ојеници. Пошто у тој песми нема ничега што би било карактеристично за Вељка, нећемо о њој ни водити рачуна. У опште узев, поменуте песме имају доста, лепих

К. М ашек

Л/.

кућа за селом

„Т>е си, Вељко, јадан побратиме! Освети ме, не пусти ми главе"... У то Вељко с триста крџалија, На капију јурипгагае страшно. и најпосле: Бег Ђорђије продрије на врата, Најпрви је Вељко на мркову, Коњ и Вељко допануо рана, А за Вељком Тзоко на путаљу... Сем тога, у Споменици имамо помена о Вељку и у песми бр. 13. „Вој на Новом Пазару и Делиграду", и то у овим завршним стиховима: После тога Пљакић Антоније Посла нисмо Вељку у Неготин И у њему овако му пише: „Чуј ме, Вељко, дивни војеводо, Хајде с војском брзо на Делиград, У њега је Сераслија дошб, Тамо с њиме мејдан да дијелиш."

места, у која убрајамо и ова о карактеристици Вељковој, али оне по супротности с историским истинама, као и по лепоти стихова, изостају иза Вишњићевих песама. 8. У Кнежевини М. Т>. Милићевића штампане су две песме о Хајдук-Вељку. У једној се (стр. 1004) пева о боју на нољу Вуковчу, о одбрани Неготина и о Вељковој смрти. То је позната песма коју певају Дигани свирачи. У Кнежевини је она и штампаиа онако како је певају Цигани, са, свима њеним манама: лошим, често циганским језиком, и неједнаким стихом, који је у главномо осмерац. Ради подсећања навешКу из ње само неколико нрвих стихова: Хеј! Књигу пише Мула-пагаа, Мула-наша азнатара, Азнатара из Бидина, Па .је шаље у Неготина, Неготина Хајдук-Вељку: „Хе.ј! Много здравље, Хајдук-Вељко ! Да си спремиш све логоре, У логоре и топове,