Nova iskra

— 88 —

ж /Х \ега дана, борба љута

Море, небо, палате и

Разумедох шта пучина

Клонула

Бродови

Ромори -

Западу је лопта сјајна

Силни двори и мраморни

Осегио да то Вечност

Тонула;

Сводови

Г овори.

У пучину и сунце се

У једну се општу слику

Сетна душа што очајем

Г убило

Сливало

Огрезла

И даљину, море, куле

И у сенци предвечерја

У даљину гихе ноћи

ЈБубило.

Пливало.

Ишчезла.

Златне зраке пучину су

На гондоли задивљен сам

Пун љубави, пун вере и

Красиле

Гледао

Нежности

И тихо се у сутону

И душом се светом миру

Ја осетих да сам део

Г асиле.

Предао.

Вечности

Млеци

м. п.

д.

ЗС*л ЈЗерк

У

своме мирном етану у Амијену, у евојој собици, у коју ,је, кроз густе и дебеле завесе, једва пробијада дневна светлост, умро је, нре неколико дана, велики и славни Жил Верн, не имајући среће да ноново задобије вид, који је готово потпуно изгубио последњих година, непрекидно пшпуКи и радећи на својим књигама. — Не видим више!... не видим више!... говорио би он очајничким гласом каквом свом пријатељу, кад би дошао да га посети. Том приликом би принео обе руке очима трљајући тренавице, и покушавајући на тај начин да скине слепоћу. У овом мирном и тихом стану, из кога би излазио само понекипут, кад би пошао у седнице општинског савета, у ко.јем је био члан, Верн је проводио евој живот примајући врло мало посетилаца, диктујући сво.је књиге, као да му је сва дужност била да до последњег тренутка свога живота ствара дивне измишљотине и јединствене легенде. У својим драгоценим књигама, које смо сви читали по неколико пута, не прича нам о вештицама, вилама, кепецима и гигантима; не, његове измишљотине, које је он стварао за нас, биле су увек иаучничнике и нове. „У

његовим књигама, употребљавана чудовишта вилинства замењена су једним новим чудом, код кога су главна основа најновија иекуства и тековина науке; интересовање вешто употребљено и изазвано ставља се ту у корист поуке; кад ко његове књиге прочита, ужива што је обогатио своје искуство, и што је задовољио своје љубопитство оним што нигде на другом меету не би могао постићи." Жил Верн је створио научничко вилинство, и за пуних тридесет година дечје генерације уживале су читајући његове производе и богатећи свој ум. Адвокат у почетку своје каријере, Жил Верн је убрзо заменио своју тогу позориштем где се први пут појавио својим комадом РаМез готриез, комедијом у једном чину у стиховима; наставио је своју каријеру пшпући оперетске куплете а нарочито оне Сотрадпот пе 1а МагјоШпе; колаборирао је са Сардуом, Едуардом Кадолом, Енеријем. Потом, једнога даиа, решен да пише за младеж, саставио је и издао сво.ју књигу Пет недеља у балону. Нанш је био свој пут. Био се сав посветио овој ново.ј врсти рада; према најновијим нодацима научничким, одржавајући непрекидно везу са открићима експлоатерским, нагађајући оно што ће се открити, он је био у стању да изнесе до најтањих ситница научничких узбудљиве измишљотине, научничке авантуре, одушевљавајући своје младе читаоце за геограФију, геологију, ботанику, космограФију, електрицитет, путовање, одушевљавајући их за живот. Пре две године Верн је објавио сво.ју стоту свеску; има их још неколико у рукопису с којима ће бити његов