Nova iskra

— 91 —

вољетво купања, које, истина, долази и услед задовољства кретања и пријатие темнературе водине. Кад даме унотребе лепезе, тада задовољство не долази само од хлађења, већ и од благог и лаког надражаја ваздушних таласа, који мило ударају у лице. У многим старим и иовим играма пљеска се рукама или по ногама, у неким играма се пак прилично жестоко удара у задњи део тела. Таких игара беше и у старих Јелина; очуван је једап стих, у коме се узноси нека спартанска мома, која је могла у игри хиљаду пута да изврши овако ударање. (К. 6тоо8, 8рје1е (1. Мепзсћеп, р. 15). Као сва чула, било виша било нижа, тако и чуло такнућа тражи задовољења и отуда поничу, као што видеемо, многе игре и навике у деде и одраслих лица. П. М. И^ги^

\ЧШТНОСТ

февруарскк релертоар у ^(ародном ЈТозоркшту Поред реценсија о појединим комадима у Народном Позоришту, веома је згодио, или боље рећи веома је потребно, изноеити и прегледе месечних репертоара, јер се из њпх најбоље види Управин рад, њени погледи на репортоар и њена позоришна политика. Кад би још Унрава објављивала почетком сваког месеца и преглед прихода од представа у прошлом месецу, — овакви би реФерати износили и јасну слику укуса Београдске поблике, па бисмо га, ако је оправдан, помагали код често тврдоглавих Управа, или, у противном случају, тражили пута и начина да се подигне и поправи. Вез овога врло је тешко, а екоро и немогућно, одговорити тако поетављеним захтевима, јер Управа не може ни од кога очекивати да посећује ппр. „Ловорику и проејачки штап" или „Кућну капицу Д-ра Фауста", да би се тек од прилпке утврдило: каква је позоришна поеета и да ли су ти комади још вазда онако омиљени као некада? Поред тога, из таквих мееечних прегледа представа и прихода видело би се, може бити, шта је то што Управи смета да своје раније објављене погледе о позоришним поеловима не може да остварује као што је желела (оправдано или неоправдано), и ко је узрок томе: да ли Управа, која мења евоје мишљење, или публика, која Управу у томе не помаже? Укратко, такви би прегледи били од несумњиве користи по позориште, а ако би и за Управу били иохвални, дошло би и заслужено поштовање, којега сада нема ни у најмање потребној мери.

Мосец шебруар дао нам је 21 представу овим редом: 1. Фобруара : Госаодин Алфонс. 2 ( Чича Томина колеба. I Сеоски лола. 5. „ Драгана. | Ревизор. I Женски рај. 8. „ Фромон и Рислер. 10. „ Содом. 12. „ Јованчини сватови. Неваљалци.

20.

27.

Пола вина иола воде. Младост Д. Обра18. Фебруара < довиКа. \ Ловорика и иросјачки штаи. 15. „ Он. Обичан човек. 17. „ Пе заборавља се. Загонетка. (Првипут). 19. „ Не заборавља се. Загонетка. Маријана. Ку/ма каиица Д-ра Фауста 22. „ Фрицхен. Тако тије то у свету дете моје. 24. „ Нарцис. 26. , „ Еириџцја Хеншел. (Први пут). Флорентински шешир. Кириџија Хеншел, Као што се види, давати су ови новитети: Не заборавља се, комедија у једиом чину, од Жака Нормана, Загонетка, комад у два чина, од П. Хервијеа, и Кириџија Хеншел, драма у пет чинова, од Герхарда Хауптмана. —• Ни један од ових комада није прошао како би требало п како би могао, нити ће се одржати у репертоару. Интимност комада „Не заборавља се" дискредитована је нескладном игром и непотребним поентовањем речитих места. Нешто тмоло и незграпно вејало је из овога комадића, који је могао бити боље спремљен, а тим, донекле, и боље судбине. — Проблем у „Загонетки", због рђаве игро, био је у публици одмах решен. Изгубивши на тај начин своју основну погодбу за одржавање гледалачке пажње, — био је без тог јединог елемента који га. иначе држи. Вез те неизвесности, комад је изгубио скоро све, јер и она места у њему, која би остала као иогледи једнога писца на брачни живот, више су духовита него ли дубока било по мислима било но моралу. Ио свему изгледа да ће „Вагонетка", овако изведена, .још дуго почивати у позоришној архиви. - Није боље среће био ни трећи новитет, „Кириџија Хеншел". За развитак модерне немачке драме „Кириџија Хеншел" учинио је несумњивих услуга, јер и средина у којој се драма одиграва и оба главна лица, јаки а слабодушни Хеншел и „слаба," а бездушна Хана, као типови беху дотле неопажени од немачких драматнчара. Од тада је протекло прилично времена, те је и пут, указан Хауптманом, боље прокрчен и ноузданије проведен, те нам Хауптман, поред оваквих новијих ствари, без мало, изгледа анахроничан. Укратко, ни овога месеца (а то је збиља малер) Управа није имала среће у избору новитета. Још је чудноватије, што ти новитети, иарочито извођењем, не задовољише нн ширу ни најужу позоришну публику. Све ми се чини да нећу погрешити ако речем, да је сада и сама Управа дошла до оваквог уверења. и за лично свој укус, .јер ие да никаквих изгледа да ће ове новитете ускоро изводити, као нгго то •(не знам већ но који пут) чини са она Фамозна „Два детета". Српски ропертоар дао је овога месеца свега две представе: једну дневну и једну вечорњу. Управа која се сва залагала (и то још „црно на боло") за српски, па уз то још „класички" српски реиертоар — демаитујо се очигледно и то чак у доба када је оперета скинуга с репертоара, те се нико не може на њу пожалити да смета што бољем извођењу српскога „комађа". Ко је сада узрок тој „неправди" и том „самртном греху"? Зар јо ово „материнска нега" српских класика? Иада у очи да је уторник, као позоришни дан, скоро сасвим пропао. Изгледа као да се публика договорила да тога даиа пе иде у позоришто, јер је кућа, без нзузетка,