Nova iskra

— 93 —

и млад. Око њих је све укочено и мирно. Оамо јс месец јаче засијао кроз грање; Неретва је потмуло хујила, вода је ширила влажни мирис свој, а они су крај леша неверне жене славили тријум® љубави. Све ту одипге снагом и страшћу, животом и љубављу, и Овотозар Ћоровић је ту са песничком топлином, мирном сигурношћу самосвесног сликара-приповедача и меканом, дубоком пластиком изнео јодаи тренугак измучоног живота пригушено страсних људи, који со очајно и без обзира на уздигнути прст конвенцијоналног морала боре за заслужену срећу своју. И онда једна иронична, нешто пакоспа скица о лукавом иопу плаиипског села Ходова, а Поиу Тандркалу, који од младости има у испрсбијаним леђима барометар, то увек двадесот и четири сата унапред зна, када ће киша. Па ту се онда држи молепствије за кишу, литија иде на брег и најдаље након два дана јо благодатна киша ту. Само једном није упалило доброме попу: место кише пао је снег. Но и то јо, уверава иопа своје зачуђено стадо, само с тога, што су лакомислени парохијани пропустили да пре молепствија напуне медом и маслом обле ћупове свога духовиог оца. — Овде ћу узгред приметити ово: познато ми је од прилике све, што јо Овот. Ђоровић у задњим годинама наиисао, али иисам у његовим причама и сликама наишао ни на једног симпатичиог, ваљаног свештеника. Један гули, други вара, трећи заглупљује народ, четврти пузи пред владиком и владом, а пети, најзад, пи.је као сунђер. Није ни у овој књизи друкчије: поп Таидркало обмањујо наивне сељаке, тргује са молитвама, делоћи их на молитве од Форинтаче, пет и два гроша; иоп Тодор у „Записцима са сола" кује у звезде покварену бабетину, надајући се да ће оставити цркви коју хиљаду; доцније пак грди иа сав мах, јер је оставила само сто Форипти; а поп Глигор, опет, побесни, када, се и од њега затражи да потпомогне једно голо и гладно сироче. Дакле: или су сви попови у Херцеговини бездушници, глупаци и пијанице, или Ћоровић — као већина новијих нам приповедача (Јанко Веселиновић је изузетак) — не мари за, свештенство, те га намерно оцрњује. Тег1шт поп (кки - . Но то сам ток припадом споменуо, јор Ћоровићева очевидпа антипатија према свештенству пије, разуме се, кадра да смањи литерарну вредност његових радова, али им свакако не може ни подићи моралну цену. И једна суморна,, неутошна прича завршује ову другу књигу Ђоровићевих приповедака: Чудо. Умро сиромашни касапин Митар и остаде иза њега једно слабачко дете без хлеба и хаљииа, усред циче и зимо. Ристо Галама, који се, немајући својих, бави једиио о туђим пословима, заузео се за тог несроћиог црва, хтео га сместити код којег газде или бар прикупити ношто новаца за њ, али није успео: дебели, Флегматични газда Аћим га шаље поп-Глигору, овај опет богатоме Васу Мргодићу, јер то, вели, иису његови послови, а Васо га упути црквеиом тутору, који, на послетку, реши да се сутрадан, у недељу, носи тасић за јадно сироче. А дотле нека се онако полумртво притрпи у леденој соби, без јела и одела. када је већ толико зебло и гладовало. И сутрадан се окупише газде на јутроњу, сви обучени у топло, чојано одело и огрнути тешким ћурковима. „ — Људи, ова зима баш жестока, — поче први газда Аћим зијевајући. — Овакога мраза не памтим одавно.

- Нека, нока, — дочека газда Алекса живо. Ја, волим жешћу зиму... Ако је зима жестока, биће и година родна. Без мразова рода нема. — И нема богме, — уплете се газда Васо. — Још да хоће и снијег ударити, иа ето згоде!... А мени је и 'нако милије, кад је вријеме оштрије. Затворим се, брате, у собу, упалим фуиур, па слушам како хукће и праска, к'о за инад вјетру што напољу пуца и цичи. Љепота једна! Док дотрча грлати Гисто, сав бесан и љут: умрло дете. — Може бит' да се и смрзло, ама је, бели, душа излетила из њега... И данас ето опет белаја мени на врат, да га сахрањујемо, земља, му кости измећала! Газда Алекса баци исиушен цигар и заглади бркове. — Е, то је баш једно чудо, — рече. — Јуче сахранили оца, а данас дијоте... Да се смрзло, то иико не може вјероват', јер опет није така студен да со људи мрзну. То је њему отац био драг, па га није могло преживјети... Умрло од жалости... А то је баш чудо, јер се у данашњи земан иајмање од жалости умире..." Дубока, заједљива и сува ироиија је то. У нрвој причи Ђоровићеве збирке мирише цвеће, ромори поток и цвотају воћко, а тежак уздах и подругљив осмех је задњи листак њен... Њозин је писац снажан песник, који зна шта хоће, и дозрео приповедач несумњива дара, који живот узима онако какав је, са свом њоговом лепотом и свима патњама. И он нам о томе животу прича лепо, са осмехом на уснама или сузом у оку, и мирном отвореношћу једног кроничара у мањим и овећим приповеткама, које су пуне јаких, оштро запажених реалистичких момената и — ма да су већином боз правога, логички и драмским развпјањем изведеног садржаја — занимљиво с том својом кроничарском искреношћу. И баш најбоље, најсуптилније мођу њима су малеии, уметнички заокругљени акварели, у којима, срећом, иема невешто екрпљених, грубо романтичних догађаја, али ни досадних апстракција боз крви и краја. У еротици је Ћоровић несумњиво најјачи. Ту је он потпуно свој, те му испод руке излазе лепушкасте, фино израђено слико, а топле и несвесно богато као прва љубав здраве девојке. Он ту све умо да доводе у потпуи склад: и расположење својих особа и слику слободне природе, а иза свега тог као да видите цветно ил' снежне кршеве Херцегове земље. Хумореска му је, опет, најслабија страна, јер еу у свакој умотнички савршеној шаљивој причи необично потробии снажно, оштро поентирање и ванредна концонтрација, а тога у Ђоровића редовно иема. Нород тога он у својим — доста малобројним — игалама ствара ситуације и особе, код којих се на први поглед може (и мора) приметити да су једино зато створони да нас пошто но то насмеју, а то, разумо се, као свака одвишна јасна тонденција и свако о, већ провидљиво тохничко сродство, веома приметно ремети цолокупап утисак саме приповетке. Међутим, и ова друга, свеска Ђоровпћевих прича је, у главном, књига једног симпатичног човека и самосвесног уметника који позиаје своје особе и њихов живот, радује се њихову добру, а слабости им и погрешке схваћа и разумевајући их опрашта, —- дело једпе сазроле и здраве личности, у којој има много јакога смисла за живот и срећу, за љубав и страст.