Nova iskra

^ајдук г Дељко

нарочиткм погледом на народну поЈезију о њему ОД СР. 0. СТ.

(НАИТАНАК)

4..

акав је Вељко био као јунак и као човек? По историским иодацима и народној нојезији, којс смо о Вељку прешли, види се, истина, да је Вељко био велики јунак; али нам ти подаци не казују оне карактерне црте и особине ко.јо Вељка одликују и уздижу изнад осталих .јунака, чинећи га највећим херојеи нонпјега доба; из н>их. но видимо начин Вељкова војевања, питн онисано оио моментс којп би нам могли дати ма н приближиу слику о карактеру и велнчини његова јупапггва; но вндимо ни какав је Вељко био у обичпом жнвоту, какав је био као човек. Да бисмо о Вељку имали потпунију слику, нрећи ћемо овде упоредо оне податке, што их о томе находимо у биограФијама, народном иреДању и појезији, и то пајпре о Вељкову јунаштву, на онда п о Вељку као човеку. 1. Сву своју славу Вељко је стекао сам собом, својом необичном смелошћу и лавовским срцем, сиојом необичном снагом и пожртвовањем. Вељко је јога у детгтству ноказивао главне црте свога карактсра: био је смеон, жив и нестагаан. Кад је као дечак чувао стоку с чобанима био је, као иајодважни.ји мођу њима, њихов поглавар — чобанбаша. Једном кад су Турци догали на бачију Вељкова оца, где су често долазили, јели, пили и односили сир, масло и млеко, Вељково млађано срце ускипи гпевом против ових отмичара, па се договори с чобапима те нападну пзненадно Турке, помлате их и докопају се њихова оружја. 'Гада је Вељку могло бити око 15 година. То је први његов сукоб с Турцима. 2. Велику храброст и јунаштво пред непријатељем Вељко јо ноказивао јога као хајдук у дружини Главашевој. Главаш га је јако волео, а у дружини је био виђен и чувен. И доцније старегаине његове, војводе Ђугаа и Вујица, миого су га цеииле као поуздана и храбра у боју. Као старешииа (буљубаша и војвода) Вељко је показао шта вреди и као јунак и као војсковођ. Но углоду на њега момци му иосташе смели и храбри ; они су му сс дивили и обожавали га како са велика јунаштва, тако и са његове справедљивоети и човечности, као и са лепог и другарског опхођења према њима. Код Карађорђа и Савета стекао јо признања, и поштовања, а сувремени јуиаци сриеки дивили су му се и угледали се на њ. Олава његова иеобичног јунаштва брзо се проносила на све стране. Од Вељка еу се бојали непријатељи његови. Његово је име иосгало баук за Турке, иарочито после ослобођења Дрне Геке. Вељко је Турцима задао био такав етрах да

.је јодан, који је био у борби против њега, иричао: „Кад со у војсци само зачује реч „Вељко!", сваки се војник, ма био иа сахат даљино, тек пипа иза врата да ли га Вољко воћ није мазнуо својом сабљом." У турској се во.јсци мислило да јо Вељко бржи од свако људске брзине. Сувременици су му иризнавали ненадмапгаост у јунагатву. Ва њега Вук вели: „По срцу и ио телесном јунагатву био је први не само у Србији, иего ее може слободно рећп и у цијелој Европи свога свуд ратнога времена. У

Владимир Матијевић

вријеме Ахила и Милогаа Обилића он би заиста њихо^. друг био, а у његово вријеме Вог зна би ли се они могли с њим испоредити." Сима Милутиповић назива га „безсмртним"; говорећи о њогову рођењу („Тројебратсгво") вели: Ој ! чиста љубав у прекипу саму Ево шта је зачедила силпа, Вечну врлост у облИку дико... А одбрану сво.јој отаџбини, Та на име Црноречца Вељка, Десну руку новога Немање, Мејданџију кано Краљевића, Вјерна друга ка' н Косанчића, Отрах и треиет и у булки сину: