Nova iskra

- 139 —

Хајдук* ЈЗељко

с нарочитим погледом на народну лојезпЈу о њгму ОД СР. Ј. СТ.

(НАСТАБАК)

7.

а. Јунак над јунацима Стоји тутањ поља и долине, Сто.ји јека горе и планине: Иде буљук обосних Турака, Пади, роби и зулуме гради. Где год Турци на конак пануше, Ту иропишта сиротиља раја,Тешко земљи куда Турци прођу ! Ал' ево ти среће изненада! Пред Турке је соко испануо, У буљук је јуриш учинио И велики сеир починио; Побегоше Турци без обзира. То је јунак из горице чарне, Хајдук Бељко, српски соко сиви, Оилан .јунак на овоме свету, Жешће гу.је у три цара нема! Он устрели под облаком ждрала, На домету Турчина погађа, А коњика достиже у лету И јунака под оклопом сече; Сам ки шше на турске буљуке, Удариће на пушку запету И за оштро ухватити гвожђе; Ј дружини јемин учинио, Да тамани где види 'Гурчина, Пак се доста насекао глава, Многе турске мајке уцвелио, Многе љубе за срце ујео. Хоће Вељко, срнски соко сиви, Јер је Вељко јунак над јунаком !

Разигро се коњиц по пољани, Разигрб се кано горска вила, На њем' јаше јунак од мегдаиа, Оилан јунак коња помамнога, Еоња вија крај турске ордије, Коња вија и мегдана тражи. Плахо га се препанули Турци, Нико к њему из ордије пеће: Ко сме лаву у чељусти поћи? Ео л' јунаку на мегданизићи? То је соко буљубаша Вељко, Јаше јунак Кушљу змајевита, Еом се грива обданце раснлеће,

А по ноћи унаточ саплеће; На сабљу га Вељко задобио, А нема га до Стамбола, града;

Камила Зешко

Па Јадранској обали

Ја какав је буљубаша Вељко! Зоран јунак ока крвавога, Дрне масти, задрте памети;