Nova iskra

- 140 -

Преко крила држи џе®ердара, 0 бедри му ђорда староковна, За нојасом до две пупгке мале, Међу њима ханџар гвожђе љуто; На прсима двоје токе сјајне, На ногама ковче ђумишлије, А на плећи кадиФли долама, Сва у срми и возену злату. Вељко јаше и мегдана тражи. * Шта се чује усред Неготина? Ко сеири и весељо гради? Ситно гуде танка ћеманета, Бубн.и бију, пушке попуцују, А вије се коло шаровито, Те с' разлеже све поље гироко Од момака и од девојака. Шенлук чини војевода Вељко, Шенлук чини на тананој кули, Пред кулом му вито коло игра, А свирају хитрн лаутари И уз свирку лесму попевају: „Све војводе, све добрн јунаци. „Сваки ваља три царева града, „Хајдук-Вељко бела Цариграда! „Све војводе нитезови прави, ,,Ал' залуд им и слава и хвала, „ТСад је Вељко на Крајини глава!" Песма с' орп, Вељко вино пије, А двори га дилбер Чучук-Стана, Вита стаса и лепа образа, Ока сјајна, срца милостива. Залуд Вељку Мула-иаша прети, Да ће бели Неготин узети, За то Волжо ни абера нема, Та Вељко се не боји никога, Нит' се боји паше ни везира, Нпти силног цара у СтамболуВељко нијо, ни бриге му није. б. Оелобођење Црне Реке Боже мили, на свем' теби хвала! Кад Београд Срби придобшпе И из града изгонише Турке, Пошетао буљубагаа Вељко, Пак се моли Ђорђу господару: „Господару, Петровићу Ђорђе! „Пусти меие мојој постојбини, „Постојбини мојој Црној Реци, „Да прикупим по избору момке, „Да очистим Реку од Турака, „Реку Црну и Тимок Велики, „Па да питам у Видину Турке, „На коме је остаиуло царство!"

ТПто молио, Ђорђа умолио: Подиже се Вељко соко сиви, Намах белој Раваници дође; Ту изнесе крстата барјака, Разви барјак, поби у ледину, Па он купи под барјак бсћаре: Он не пугата рђу под барјака, Већ јунака бољег од бољега, Који неће побећ' са мегдана, Нит' од ране јаукнути љуте, Поред себе уплашити друга; Сакупио стотину бећара, С њима седе рујно пити вино; Пише вииа три бијела дана. Кад четврти данак освануо, Добро Вељко чету опремио, Добро своје момке курдисао, Даде њима пугаке и ханџаре, И даде им праха и олова, Пак се они хитро подигоше И у Црну Реку упануше. Воже мили и Богородице! Ја гата чини Вељко соко сиви, Када дође својој постојбини! Каио олуј кроз поље широко, Погонио Турке иа све стране, Па их јунак с бећарима вија; Плахо га се препанули Турци, Дочекати Вељка не смедоше, Већ бегају, жалосна им мајка! Ал' им Вељко не да одмакнути, Сустиже их јунак по иољани, И где стигне,- одсеца им главе: Нек је мање проклетих душмана. Збегогае се ка Подгорцу Турци, Где их Осман-беже прнкупио, Силни Осман, крвничко колено, Од ког Црна нропиштала Река; У Подгорцу шанац саградио Око своје иребијеле куле, А у кули благо затворио, Што 'но га је од раје отео, Глобећ' рају за седам година; У шанцу је Турке наредио: Мисли беже, одбраниће кулу, Сачувати и благо и главу, Па он чека Вељка и бећаре. Залуд бегу и шанци и Турци, Јер где пане буљубаша Вељко, Не помажу куле ни опкопи, Нит' ће помоћ' за опкопом војска: Ко ће љута лава уставити? Ко ли грому пута препречити? Ко задржат' Вељка и бећаре?