Nova iskra

!ЖГ

м.

т

жз тс-|ШЈЈ> X ШС; Ч^-Ј* Џм т

•?:% ш

ШЛ г

'Ш Сја "' >■></. ,* «?

Ц

у* Ш0 4

Љ,.Р «1

Број 5.

Београд, маја 1905.

Год. VII.

ш ш 1М| 1%

1 ч« ♦та ,Л#.'

Ж

ЈЗежанка

ЗЛР. Р. р оп овнћ —

икоиом — намесник митрополитов, нрота. вергија — данак. конак — нолиција. бежанка — девојка која је одбегла момгсу.

Стевану Сремцу

раја клисар цркво Гњиланске, у Старој Србији, иде од општинара до општинара: — 'Ајде, чорбаџи-Ђорђе, у општину — зове те иконом. — Зар опет у општину ?!.. Не ли јуче разрезивасмо вергију ?! Сад се ииак тражи из конака неко плаћање!.. Не могу доћи, не могу... Поздрави се тако иконому: у големој сам работи — не могу даеас доћи... — Ама, чорбаџи-Тзорђе, нема ништа из конака, воћ дошла једна бежанка да се суди. — А, бсжанка?!.. — разведри се лице општинару Ђорђу. — А одакле је? — Нз Могиле. — Е... Горњоморавка!.. 'Ајд', доћи ћу, доћи ћу... Унути се Траја Живку Карчету... Живко нрекрстио ноге, седи на дућану... сад баш отворио кутију с бурмутом и шмрче.

— Чорбаџи-Живко, да дођеш у општину — поздравио ти се иконом. — Е, у општину... сваки дан у општину, како да не!.. А дућан коме да оставим? Чавкама, а? Оам сам, видиш добро... кажи иконому да не могу доћи... Можда се опет тражи нека вергија, а?... — Не, не тражи се ништа, пего има да се суди једна бежанка. — Е?!... — викну онштинар Живко и сагну се те погледа у дућан свога комшије. — Нема ми ту комшије, а чим дође, казаћу му да ми припази дућан и ја ћу доћи... Доћи ћу, Тра1'о, доћи ћу — поздрави се иконому... Прође Траја поред дућана Хаџи-Павина: иема га у дућану. —- Где ли га сад могу наћи? — пита се Траја. — 'Ајд' да га потражим код куће... Таман Траја нред врата а хаџија на вратима: — Које добро, Трајо? — Ово добро, хаџија... Пратио ме иконом, да ти кажем да дођеш у општину. — Ух, брате, опет у општину!... Опет се нека глоба тражи... знам, глоба!... Кажи, Вога ти, иконому да не могу доћи... Ето не могу никако доћи!... Пошао сам у лојзе...

129

V':" / )

„Нова Искра" излази сваког месоца. Цеиа: на годипу 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. шш 20 динара у злату. Нретплата и све што се тиче администрације шаље се виКу, власиику и уреднику „Попе Искре", Капетан-Мишш, Рукописи со не враћају; накнадно тражоље појединих со само у року од два месеца. ГГосле тога рока бројеви само за откуину цепу. —