Nova iskra, 01. 07. 1905., S. 33

Јутроо пред 7'Д сахата био је овде јак потрес, каквога ја још нисам доживео. Може бити да ниједна кућа није оетала, која није оштећена. У соби у којој спавам не могу више спавати, него се морам склонити у собу у којој радим. Хвала богу што ме зло није затекло у постељи, него сам се управо био умио и обукао и пошао у другу собу. У тај час стадоше иуцати зидови у спаваћој соби, соба се сва напуии праха, и стадоше падати од зидова цигле и леп. Еако ми је постеља покрај зида, у час би пуна цигала и лепа. Да сам био у постељи, бог зна бих ли остао жив, а за цело бих био угруван, те ти не бих данас писао овога писма. У саборној цркви пао је свод над главним олтарем. Нова зграда академичка тако је страдала да се у њој не сме стајати; а бог зна како ће моћи бити и кад се оправи. Свет се узнемирио, пуне су га улицо. Боји се свак да се зло не понови.

„Буди ми здрав и задовољан. „грлећи те и љубећи „твој чика Еуро." *) 25. маја 1905, у Београду. Саопштио МомчилО Ивами^

* Престао је^излазити „Славинскш ВЂкт.", руски лист који је, под уредништвом Д. Н. Вергуна. излазио у Бечу. Због слободоумља у оцењивању руских ствари, забрањен је био за Русију, а због тога је и изгубио највећи бро.ј претплатника. 0 Словенима је писао са пуно искрене љубави, а о њиховим размирицама са пуно помирљивости. Уредник се ипак нада да ће „Сл. В." ускоро опет угледати света, а да не би прекидао везе са својим читаоцима, Г. Вергун спрема „Свесловенски Календар за 1906. г." и „Свесловенски Катихизис". * Сри. Краљ. Државна Штампарија спустила је цене неколиким својим издањима. Тосу: „Данашње дипломат-

*) Нема сумве, да ће и сам читалац запазити сваковрсне занимљивости, које пружају горња саоптптења, нарочито писмо Даничићево. Из једнога места његова види се како је сдучај — унраво лена навика Даничићева, да рано устаје и да га 7'/ 2 сахата из јутра не затече у постељи — учинио, те није тада био погииуо, или био, више или мање, озлеђен. Да се прво десила, не бисмо од њега имали ни оволико ра.да на загребачком академијском речнику (цео I. део од а-сеШа и у II. делу од сеГа—соГе), колико имамо до његове смрти, која га је после мало више од две године (13. новембра 1882. у Загребу) затекла у неуморном раду, до последњег часа живота, на овом монументалном делу о српском језику. Није без своје занимљивости ии говор (»наречје*) источни, ко.јим је писао Даничић свом блиском и веома драгом рођаку Бозовићу; јер је иначе писао јужиим говором. Исто тако занимљив је и правопис, по којем у овом писму у одређеним фразама реч Вог пише малим почетним словом, као и име државне установе »министарство ииостраних послова.® Као што је ово, тако и остала Даничићева писма нок. Возовићу морају бити од особите занимљи"ости за познавање и интимног Даничића. За то би требало како та, аво им се може ући у траг и нису већ пропала, тако као и остала Даничићева приватпа писма прикупити и објавити. Из њих би нам, поред осталих занимљивости, за цело у јасној светлости просинуо интимни Даничић. За нрикупљање и објаву тих писама, као и за издање одређених дела Даничићевих, била бн најпозванија Српска Краљевска Академија.

ско и консуларно право" од Г. Гершића (од 7 - 50 на 4 динара), „Немачко Кривично Право", превод Д-ра М. Веснића (од 12 на 6 динара), „Римско Јавно Право", од Ж. Милосављевића (од 5 на 3 динара) и „Циљ у праву" превод А. Борисављевића (I св. од 3 - 50 на 2 динара, II св. од 4 на 2 динара). * Главни одбор друштва за подизање храма Св. Саве намеран је да подигне цркву на Врачару у Београду, у част и славу просветитеља Српског Св. Саве, на одређеном месту, где је сада мала црква Св. Саве. — Вахтеви су: Црква треба да је достојни споменик захвалног Српства и да потпуио одговара великоме и љубљеноме Светитељу — натрону српских школа; она треба да је монументална и да је у српско-византијском стилу. — Грађевина треба да захвата са зидовима од 2.000 до 2.500 квадратних метара и да садржи све делове, који одговарају прописима и потребама обреда православне цркве. Олтара (апсида) треба да буде три доле а горе на емпорама још два. Потребно је да се предвиде: крстионица, ризнице и остале одаје за одежде, књиге и друге црквене утвари. Такмичари ће означити: колики број верних може стати у главном делу храма а колико у споредним, доле и горе, рачунајући по 4 човека на квадратни метар. Исто тако ће казати какву систему грејања и проветравања држе као иајбољу за овакав велики храм. Торањ за звона мора бити одвојен од цркве. Величина и облик његов осгавља се на вољу утакмичарима, али треба да буде у истом стилу у коме је црква. Грађевина цела с поља треба да је обложепа тесаником, а и извесни делови у унутрашњости треба да су од камена; остало да је изведено од добрих опека. Позивају се Срби архитекте из свију крајева српских да се такмиче у изради скица за ову цркву. Скице треба да су израђене у размерн 1:200 и да садрже: основу цркве и њених делова у приземљу и основу у висини емпора, један главни подужни пресек, лице са прочеља и лице са јужне стране. Уз скице треба поднети и писмено објашњење и израчунати целокупну садржину цркве, почев од хоризонта зеиљишта па до основе крстова иа врху кубета, по коме би се могло судити о њеној цени. Такмичарима није донуштено да обележе скице и ирилоге својим именом, већ каквим знаком или мотом. Знаци или мото биће и на завоју писма у коме је дотичан стручњак своје име обележио. Скице треба упутити „Главном одбору друштва за подизање Свето-Савског храма" до 1. јануара 1906. год. Нацрт о ноложају земљишта (план места) са висинским котама за ову цркву добија сваки утакмичар бесплатно од секретара главног одбора. Награде за израду скица биће три: прва од 2.000 дин., лруга од 1.500 дин. и трећа од 1.000 динара. — Оцењивачки Суд моћи ће предложити за откуп још две скице, ако то заслужују. Нонаграђени радови враћају се, а награђени и откупљени остају својина Главног Одбора. Оцењивачки Суд саставља: Императорска Акадомија Уметности у Петрограду (Императорскал Академии Художествг вђ 0. Петерсбургћ). Академија ће указати скице достојне за награду и откуп, и даће своје мишљење с мотивацијама о њиховим добрим странама и недостацима не иримајући на се никакву исправку скице. * На конкурс Народног Позоришта сгигле су ове драме 1 „Крај" (комад у три чииа), „На таласима" (комедија у 5 чинова), „Свадбено јутро" (драма у 1 чину), „После претпоследњог откуцаја" (комад у 1 чину), „На низбрдици" (драматске слике из сувремеиог живота срп-