Nova iskra

Јутроо пред 7'Д сахата био је овде јак потрес, каквога ја још нисам доживео. Може бити да ниједна кућа није оетала, која није оштећена. У соби у којој спавам не могу више спавати, него се морам склонити у собу у којој радим. Хвала богу што ме зло није затекло у постељи, него сам се управо био умио и обукао и пошао у другу собу. У тај час стадоше иуцати зидови у спаваћој соби, соба се сва напуии праха, и стадоше падати од зидова цигле и леп. Еако ми је постеља покрај зида, у час би пуна цигала и лепа. Да сам био у постељи, бог зна бих ли остао жив, а за цело бих био угруван, те ти не бих данас писао овога писма. У саборној цркви пао је свод над главним олтарем. Нова зграда академичка тако је страдала да се у њој не сме стајати; а бог зна како ће моћи бити и кад се оправи. Свет се узнемирио, пуне су га улицо. Боји се свак да се зло не понови.

„Буди ми здрав и задовољан. „грлећи те и љубећи „твој чика Еуро." *) 25. маја 1905, у Београду. Саопштио МомчилО Ивами^

* Престао је^излазити „Славинскш ВЂкт.", руски лист који је, под уредништвом Д. Н. Вергуна. излазио у Бечу. Због слободоумља у оцењивању руских ствари, забрањен је био за Русију, а због тога је и изгубио највећи бро.ј претплатника. 0 Словенима је писао са пуно искрене љубави, а о њиховим размирицама са пуно помирљивости. Уредник се ипак нада да ће „Сл. В." ускоро опет угледати света, а да не би прекидао везе са својим читаоцима, Г. Вергун спрема „Свесловенски Календар за 1906. г." и „Свесловенски Катихизис". * Сри. Краљ. Државна Штампарија спустила је цене неколиким својим издањима. Тосу: „Данашње дипломат-

*) Нема сумве, да ће и сам читалац запазити сваковрсне занимљивости, које пружају горња саоптптења, нарочито писмо Даничићево. Из једнога места његова види се како је сдучај — унраво лена навика Даничићева, да рано устаје и да га 7'/ 2 сахата из јутра не затече у постељи — учинио, те није тада био погииуо, или био, више или мање, озлеђен. Да се прво десила, не бисмо од њега имали ни оволико ра.да на загребачком академијском речнику (цео I. део од а-сеШа и у II. делу од сеГа—соГе), колико имамо до његове смрти, која га је после мало више од две године (13. новембра 1882. у Загребу) затекла у неуморном раду, до последњег часа живота, на овом монументалном делу о српском језику. Није без своје занимљивости ии говор (»наречје*) источни, ко.јим је писао Даничић свом блиском и веома драгом рођаку Бозовићу; јер је иначе писао јужиим говором. Исто тако занимљив је и правопис, по којем у овом писму у одређеним фразама реч Вог пише малим почетним словом, као и име државне установе »министарство ииостраних послова.® Као што је ово, тако и остала Даничићева писма нок. Возовићу морају бити од особите занимљи"ости за познавање и интимног Даничића. За то би требало како та, аво им се може ући у траг и нису већ пропала, тако као и остала Даничићева приватпа писма прикупити и објавити. Из њих би нам, поред осталих занимљивости, за цело у јасној светлости просинуо интимни Даничић. За нрикупљање и објаву тих писама, као и за издање одређених дела Даничићевих, била бн најпозванија Српска Краљевска Академија.

ско и консуларно право" од Г. Гершића (од 7 - 50 на 4 динара), „Немачко Кривично Право", превод Д-ра М. Веснића (од 12 на 6 динара), „Римско Јавно Право", од Ж. Милосављевића (од 5 на 3 динара) и „Циљ у праву" превод А. Борисављевића (I св. од 3 - 50 на 2 динара, II св. од 4 на 2 динара). * Главни одбор друштва за подизање храма Св. Саве намеран је да подигне цркву на Врачару у Београду, у част и славу просветитеља Српског Св. Саве, на одређеном месту, где је сада мала црква Св. Саве. — Вахтеви су: Црква треба да је достојни споменик захвалног Српства и да потпуио одговара великоме и љубљеноме Светитељу — натрону српских школа; она треба да је монументална и да је у српско-византијском стилу. — Грађевина треба да захвата са зидовима од 2.000 до 2.500 квадратних метара и да садржи све делове, који одговарају прописима и потребама обреда православне цркве. Олтара (апсида) треба да буде три доле а горе на емпорама још два. Потребно је да се предвиде: крстионица, ризнице и остале одаје за одежде, књиге и друге црквене утвари. Такмичари ће означити: колики број верних може стати у главном делу храма а колико у споредним, доле и горе, рачунајући по 4 човека на квадратни метар. Исто тако ће казати какву систему грејања и проветравања држе као иајбољу за овакав велики храм. Торањ за звона мора бити одвојен од цркве. Величина и облик његов осгавља се на вољу утакмичарима, али треба да буде у истом стилу у коме је црква. Грађевина цела с поља треба да је обложепа тесаником, а и извесни делови у унутрашњости треба да су од камена; остало да је изведено од добрих опека. Позивају се Срби архитекте из свију крајева српских да се такмиче у изради скица за ову цркву. Скице треба да су израђене у размерн 1:200 и да садрже: основу цркве и њених делова у приземљу и основу у висини емпора, један главни подужни пресек, лице са прочеља и лице са јужне стране. Уз скице треба поднети и писмено објашњење и израчунати целокупну садржину цркве, почев од хоризонта зеиљишта па до основе крстова иа врху кубета, по коме би се могло судити о њеној цени. Такмичарима није донуштено да обележе скице и ирилоге својим именом, већ каквим знаком или мотом. Знаци или мото биће и на завоју писма у коме је дотичан стручњак своје име обележио. Скице треба упутити „Главном одбору друштва за подизање Свето-Савског храма" до 1. јануара 1906. год. Нацрт о ноложају земљишта (план места) са висинским котама за ову цркву добија сваки утакмичар бесплатно од секретара главног одбора. Награде за израду скица биће три: прва од 2.000 дин., лруга од 1.500 дин. и трећа од 1.000 динара. — Оцењивачки Суд моћи ће предложити за откуп још две скице, ако то заслужују. Нонаграђени радови враћају се, а награђени и откупљени остају својина Главног Одбора. Оцењивачки Суд саставља: Императорска Акадомија Уметности у Петрограду (Императорскал Академии Художествг вђ 0. Петерсбургћ). Академија ће указати скице достојне за награду и откуп, и даће своје мишљење с мотивацијама о њиховим добрим странама и недостацима не иримајући на се никакву исправку скице. * На конкурс Народног Позоришта сгигле су ове драме 1 „Крај" (комад у три чииа), „На таласима" (комедија у 5 чинова), „Свадбено јутро" (драма у 1 чину), „После претпоследњог откуцаја" (комад у 1 чину), „На низбрдици" (драматске слике из сувремеиог живота срп-