Nova iskra

— 321 —

Број 11.

Београд, мовембра 1905.

Год. VII.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. шш 20 динара у злату. Претплата и све птто се тиче администрације шаље се Р. Ј. ОдавкАу, власнику и уреднику „Нове Искре", Кппетан-Мишипа улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење појединих бројева изврпгује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Послије севдаха Стев. И. СамарџијН —

библиотека ЖИЗОјјШМ. П. СИМИЂ бив. лирс;;торд н њЕгоое т; ВАСИЈЗКјА и БРАИИСЛ/

(НАСТАВАК)

ДЛ од кућо со Оретове све воћ припреиало да по Божићу буде одмах просидба, па у брзо и свад ^ а " ^тара Ана спремала чак бабу Отанојву, Џ _ | неку своју тетку по танкој крви, до Љубине |||| куће да „из начина" разбере: јесу ли јој сви 'хШџ каил, да нође за Орета, па добила повољан 5 одговор, како нису „с раскида..." И сад је само требало да се срећно започета ствар и доврши. Срето је био необично весео и једва чекао да прођу ти пости, за ко.је му се учинило да се продужише у читаву годину. И код куће сви радосни. Отац му Отеван, коме је Срето био сва нада, погато му старији син Живко оде у свијет, па се тамо и окућари, а једну кћер удаде, уговара: како ће се напити о свадби и наиграти под старост да се сва касаба чуди, па, ће пошље да му прода вас есап од трговине, а он да се игра с унучићима. А стара Ана изговара се како једва чека одмјену у кући, а опет у себи рачуна: „Нека ђецо, нека се милују, а. могу ја још, док сам кадра, пођешто посмирити!" Али... човјек каже, а Вог располаже... Није како је речено, него како је суђено, — давно су казали...

Стари Стеван иптао о Божићу у ноколике куће „од празника", па свратио и код Јеремија, оца Љубичина; дочекали га ли.јеио, а он се развеселио, па мало к'о у шали наздравио Јеремију: „Христос се роди, пријатељу!" А овај му прихватио на исти начин. Нису, да речеш, ништа више о пријатељевању зборили, чисто као да су се бојали да не кваре тимо уобичајени ред... „Нек се све по реду и закону сврши, па лако ћемо..." — као да су обојица помжшљали. Па кад се у вече вратио кући, назебао зар, те одмах прилегао. Кад ујутру ухватила га нека ватра, иа никуд маћи... Сви се у кући узбунили и иреплапшли, турали му хладне крпе на главу, трљали га сирћетом; баба Отанојка гасила му угљевље и, како причаше Ана: што је гођ ко казив'о, чинили смо, па Фајде није... На пошљетку су звали и доктора, па ништа... Пошље три дана тешкога боловања стари Стован оде Богу на истину. И мјесто спреме за весеље, сва се кућа зави у црно... Сахранише га као што је у реду... Срето је гледао да се достојно одужи свом добром родитељу. У кући се пошље све промијени... 0 свадби није могло бнти ни помена, док се бар не изда годитнњица.