Nova iskra

— 326 —

коме ко би пренео свиларе у другу какву страну земљу. 'Гим пренашањем удареп је темељ свиларству у Европи. По њој се распрострло 711. у Шпанији и Португалији, око 1146 у Сицилији, 1550. у Милану. Хенрих IV увео је свиларство у Француску 1601. год. Фридрих велики у Пруској, где се није могло бујно развити због климатских прилика. У Србију, на сву прилику, пренесено је доцније, из Цариграда или са југа. Штета је што со не обрати више пажње свиларству, које би код нас могло да буде добра привредна грана. Француска је пајбогатија гајењем свилара и обделавањем свиле; у њој се употреби годишње до 30.000 кгрм. јаја, што представља вредност од 9 до 15 милиона Франака, а вредност извезене свиле износи до 380 милиона Фрапака! У целој Европи употреби се годишње до 24.000 милиона кокона за израду свиле. Али свиларству прети јак ударац, јер од неколико времена на овамо гусенице свиларе често пате од извесних болести, ко.је често толико гусеница сатру да је са њима и велики део наде и труда савршено пропао. Оео је нагонило заинтересоване да се побрину за замену нашега дудара. Досад су чињени огледи са ајлантусом из Хине; унесен је у Француску. Гусеница његова храни се листом рицинуса (Тсшиз соттишз) п огледи са њиме јога нису потпуно довршени. Други је свилар хинески храстови свилар (8а1игша. Регп §'1). Овај је лептир велики као и претходни, и оба достижу величину нашег иоћног паунова ока. Од њега се добија јача и јевтинија свила и често се у Хини више цеии од дудара. Трећи је свилар јаиански храстови свилар (8а1пгша Уата-тауи). Оличан је хинеском, само се мења у боји. Гусеница му је осетљивија и не даје свиле обилато као претходници. Има још јужно-америчких и северно-америчких свилара, али огледи са њима нису још чињени у оноликој мери колико је потребно, да се дође до поузданих резултата, а тако је од прилике са свима замеиицима нашег већ добро познатога дудара. Ко хоће да чини огледе, ваља да их чини са свима, јер ће само тако моћи сазнати, који је од ових лептирова свилара за коју климу и предео. Пре него што пређемо на друге свиларе, не можемо а да не саопштимо једно предање, по уверавању истинито, о постанку свиларства у Хини. Вило је једног лепог пролетњег јутра пре 4548 г. Оунце је већ одавпо отопило снег по пољима и ливадама, те се беху оденуле сочним зеленилом и шареним пролетњим цвећем. И неколико стабала дичило се већ иуним зеленилом, али остала, бојећи се још ноћних мразева, тек су истерала прве листиће. Над овим светом у зачетку и слабо лиснатим грањем, сводило се са®ирно плаво небо, по коме су се ситни бели облачићи полагано мицали својим путем. У средини пространога врта дизала се сјајна и дивна палата. Отворише се широка врата, пред којима су стражарили љути, оседели ратници. Цар Хине, Хоаиг-Ти, изиђе из двора са својом ћерчицом Луит-Сеу и у пратњи својих саветника и многих дворских чдновника. Он је био одевен дивним оделом од пантерске коже и био је врло расположен, јер су му његови саветпици доиели најповољније гласове о свима државним приликама и сад је изишао да. се мало прошета по озеленелом врту. Ишли су тако задовољни алејом заоквиреном напупелим дудовима; али на један мах застаде мала принцеса нред једним младим дудићем, ко.ји је избио под

окриљем старих дрва и јаче се зеленео него остали, и пажљиво посматраше нешто што је на њему опазила. Цар приђе такође и беше сасвим обузет призором који виде. Стотинама малих црних гусеница пењало се уз гранчице, тражећи хране. Оне су тек биле измилеле из јаја. Млада принцеса се радовала како се само деца могу радовати, кад нађу нову играчку. Цар је заповедио, да се та гранчица пажљиво одсече и донесе у двор, где је метнута у диван суд и намештема у принцесиној соби. Луит-Сеу пратила је са необичном пажњом даље развијање гусеница и снабдевала их свежом храном, које је довољно било у дворскоме врту. Она је посматрала како гусенице све више и више расту, и како њихова боја. поступно нрелази од црне у белу. Често је звала своју мајку, царицу Те-Линг-Ши, да се и она радује посматрањем гусеница. Али једнога дана десило се нешто што је толико узбудило принцесу, да је учпнила оно што јој је строго било забрањено. Она је јурнула у кабинет свога оца и не обзирући се на запрепашћеност седога министра, кога .је цар позвао на ре®еровање, молила је и молила оца све дотле док најзад није нристао да пође за својом несташном ћерчицом и увери се о чуду о коме му је она причала. А шта су то видели? У ракљама оголелих гранчица било је неколико гусенице на ткиву од сјајног жућкастог конца. Оне су ревносно махале главицама својим и оштро царево око опазило је, да со из њихових уста испреда конац. Овај су конац оне омотавале око себе и тако пред владаочевим очима иснредале ®ину мрежу, која их је све гушће и гушће омотавала и најзад их сасвим покрила. Цар се окрете својој супрузи, која усгаде са разбоја на коме је радила, и приступи да види ову занимљиву радњу гусеница. „Ово су марљиве и вредне животињице", рече цар: „оне се угледају на тебе, и откивају себи дивно одело." Од тога доба цар је редовно обилазио ове мале вредне раднице, и не само да је пажљиво пратио њихов рад, него је исто тако дуго и дуго размишљао, шта ће да буде од њих у њиховој густо исплетеној чаури. Једнога дана чуо је цар неко шуштање у једној од њихових сјајних чаура и кад се мало сагнуо да боље чује, опазио је како се један врх овлажи, испупчи и мало затим измиле из чауре мала, бела, дрхтава животињица, којој су крила видно расда — и која најзад нагло одлете. Она је била позната свима, јер су често њени ројеви виђани како облећу у сутон око старих дудова. Ни.је прошло дуго а принцеса је имала читав рој ових животињица у својој соби. Али Луит-Сеу била је дете, а уз то још и принцеса, и хтела је да храни своје љубимце као што је хранила гусенице; али, на њену жалост, ово јој није пошло за руком и ако су облетали око свежег донесеног дудова грања као год и они лептирови у врту. Једнога дана приметила је мала принцеса на гранчицама прилепљена мала, ®ина зрнца и сетила се, да је таква зрнца видела и на гранама у врту. Ово своје ново откриће саопштила је својим родитељима, и они су одмах разрешили загонетку, јер су сазнали за преображај лептирова — опет су дошли до лептирских јаја одакле су и пошли. Од тога доба био је Хоанг-Ти увек замишљеп, што је пало у очи и његовим министрима, који су долазили к њему ради државних послова; он их је једва слушао, али су .још више били изненађени кад је цар од новога пролећа наредио да се све гусенице, које се нађу на дудовима, донесу у велике дворске сале и у њима негују. Главни надзор водиле су царице.