Nova iskra

— 268 —

Једни од најлепших Тибудовнх песама, то је III поема из I Кшиге. Естетичку вредност ове песме чипи леп' елегиски почетак, затим леп опис старога златног. времена, опис раја (Е1у8шга) и пакла (пох ргоГипДа), — и напослетку: складан, пежан, љубавии завршетак. У песиама Тибуловии нема дубоких мисли ни философије. Узрок је овоме, што је он умро још врло млад, затим што је и иначе врло мало познавао живот. И кад се нађе гдегде, његова је ФилосоФија плитка и површна. — Најзад, код њега има песама у духу старих арапских песника, песама упућених једноме лепом дечаку Марату а које је данас врло иезгодно саопштавати ширем кругу читалаца. : ' , ' * Тибул није један од заборављених песника, за које се још само зна, да су постојали, по белегакама из историја књижевности. На против, њега су читали и читају га још и данас. Нарочито јо много читан у 16. веку, у Француској. Фрапцуски књижовни исторпчар везује његово име за имена чотири највећа песника Француска из 16. века. Тако ЕтИе 1?адие1 упоређујо Тибулове „Поклоне о новој години —Неери " (који се налазе у III књизи песама) са мадригалима С1етеп1-а Маго1-а н налази да у лепоти ни мало пе ■уступају једни другима. С друге стране опет Маиггсе 8е^е , читаву једпу збирку својих песама зове „Делија", — знак да је не само читао Тибула, но да му.се овај још и допао, и то нарочито својим љубавнии песмама, посвећоним Делији. Ронсарове елегије „Атоигв Ае, ВотагЉ", вели поменути Еа^ие!, чиниле би једну прекрасну књигу да се ставе поред Тибула, која би у сваком ногледу била достојна таквога суседства. Занимљиво је да су Морисова „Делија" и „Атоигв с1е Еопвагс!" тако много сличне, чак и по садржини и опгатем — елегиском — расположењу, песмама Тибуловим; а међутим није томе узрок ни код једнога, ни код другога — утицај Тибулов. Јер Маите 8буе је у томе поглоду претрпео утицај потраркиз.ма (који у основн има инак негато сличности са духом Тибулове поезије), а Воп8аг(1 има по свом духу и по својој несрећној љубави сличности с Тибулом. Ова сличност удеса можда је изазвала и сличност у поезијп. Али ни један од Француских писаца по судбини, по карактеру, па чак и по таленту, не личи толико Тибулу као Ронсаров омиљени ученик ЈоасШт с1и ВеИау, такођо петраркиста. Њега је ЕгаИе Га^ие! у својој Историји Француске књижевности овако окарактерисао: „II ^аИ (1е ћ'^8 §тап<1 соеиг е! (1'ипе Кпе е! ехдшве 8епзШПШ, авзег Јгп1ађ1е е! гаог(1ап1 диап(1 И е!ај1; т - Ш, (1'ог(Ипа1ге УппЛе е! тб1апсоКдие." И ми имамо само да иримимо ово, готово овако од речи до речи, као тачну карактеристику нашег песника. * * * Остаје нам још само да разгледамо спољагањи облик Тибулових песама и песничке украсе који се чешће код њога налазе. Све су његове посме елегије, само не елегије у даиашњем смислу те речи. Код класичних песника елегијом се звала свака песма испевана у елегиском дистиху т. ј. у наизменичноме низу од хексаметара и пен-

таметара, без обзира на предмет и на расноложење које у иесми влада. Један ологиски дистих изгледа овако: ир. »Шс јасе* | Ш1ШЈ& || соп|8итрк18| тог!е г П|ћи11и8 »Ме88а|Пат "6е|гга || с!ит| зегЈш^игцие тајп.« Врло често један дистих садржава потпуну мисао и посло њега долази тачка. Још једна заиимљива ствар. У елегијама Тибуловим често, каогод код Овидија, Катула и Проперца, има асонанција, које нису нигата друго до примитиван слик. Али како се тада јога није знало за слик, то сматрају ове асонанције вигае као случајне. Само гато се нри томо заборавља на једну врсту песама које су новали римски војници и ветерани, а код које се није пазило на квантитет слогова, већ на број њихов. У оваквим песмама била је употребљавана асонанција. Значи дакле да смо у времену кад се, ма и у своме најпримитивнијем облику, почело развијати осећањо за слик. С тога пре ће и бити тачно нагае мигаљоње, да ни код Тибула као ни код осталих, асонанција није вигае случајпа, — ного баш наиерна. Асонанције су бпле на крајевима иолустихова. На пр. _

»Сопс1<Ш асЈ тадчсоз |ј ћоз[Ја ри11а с1еоз »N011 е§о 1о1и8 ађе&'8е( |ј атог, аес! ти!;ии8 иззе1,

»Пе рг.оси!, сирУЈб || уо1пега Гег1;е У1Г13«,

Од песпичкнх украса најчегаћи су оиитети. Пр. ака гаогз (црна смрт), саеги1еа ии(1а (сиње море), запсИ <Ш (свети богови), 1еиие ^иМиг (нежно грло), а<1ога11а гоза (мирисна ружа), гарах гаогз (грабежљива смрт), 1епега рие11а (нежна девојка), сатзепеси (ееда старост), рез П1уеиз (нога бела као спег), муеига рес!,и8 (снежне прси), и т. д. Особито често долази као епитот адјектив 1епег (нежан). Остале песничке Фигуре су већ ређе и често случајне. Тако на пр. и.мамо анафору у овим стиховима: »Оиат сИ;о поп зе^тз вШ гетеаЦие сИев! (Јиат сИ;о ригригеоз сЈерегсИ; 1;егга со1огез, »Оиат сНо Љгтоваз рори1из аЊа сотаз!" (Како брзо пролази дзн и никад се више не враћа! Како брзо земља губи пурпурну боју, Како брзо бела топола своје лепо лишће!*) Затим иерифраза: поп 1аг(1о 1аМ1иг Ша ре(1о (младост пролази брзо); — ово је у исто време и иерсонифшација. Од речи до речи значи: не измиче она (т. ј. младост) спором ногом. Затим хииербола: ТИуоз роггесШз рог поуега ш§ - ега 1еггае (Титије опружен преко девет јутара земље). Ааострофа је већ чегаћа. Посник се доста често обраћа апостроФом божанствима, пр. у стиховима: «Теби, Пријапе, припадају хладовига обиталишта и твојој глави не шкоде ни сунце, ни снегови.» Или: «Увек ми се, Аморе, да бих ти следовао, обраћаш најпре ласкавим лицем, а после си ми суров и немилостив.* *