Nova iskra

— 299 —

А. Беклин

П р ОЛЕТЊЕ цвеће

— То јо моја ствар, агице !... Дај то ми, момцн, коња! Бугарии нриведо коња и поможе му да нањегауседне, па примивши напојницу, дубоко се поклони и, са „исполајети" на устима, оде од њега. Незкр-бог нозва скелеџи-агу и пружи му некакву хартију да ирочита. Турчин загледа и пребледе. — Читај! — нодвикну бег. — Шта је ово сад, боже ?... Ја но разумем... — Читај на глас! — Не разумем... не могу... не разумом... — Читај на глас!... Читај па ћеш одмах разумети. Ага оиет превриу хартију, загледа неколико пута, чудиовато махиу главом, па погледа иа бега. — Је ли ово твоје ? Бег се слатко засмеја. — Ја туђе никад но држим у собо!... У осталом мојо или не — свеједно: читај, велим ти ја, док није пукла камџија! — Косова вилајети... — поче ага да цеди кроз зубе — Митровица казаси, Подгорја-ћоји... хм... хм... христијан мнлет... Ах! Но о?... Истиква Алах!... Недељ-ко... велоди Милован Бунимовић... 1 ) А-а-а? —

') Косовскога видајета, Митровачког среза, седа Подгорја Не о? Истиква Алах — Шта је ово ? Не дај Воже! Хрншћанин Недељко, еин Миловаиа Вуниловића.

као луд узвикпу сколеџи-ага и испусти из руку тескеру. 2 ) Незир-бег се сав тресаше на коњу од задовољиог смеха. — Дај ов:1МО тескору!... Што си зинуо толико?! Ако нисам Незир-бој — јесам Недељко... Шта ту има !.. Дај тескеру и кише пе дирај ђауро! Турчин се саже, узе прљаву хартију и пружи му, па се онда страшно намршти, окрепу лице у страну и иљупу од једа. — Збогом, драги агице! Исполајети једаниут и теби! — рече бег кроз смех, на огребо зелонка и укрца се на скелу. Кад скела преброди матицу, Турчип се окрону и искези зубе. Као укочен гледаше на чудноватог крамара, који поиосио сођаше на коњу и иоваше неку за њега неразумљиву иесму и но језику и ио извођењу. Злоба га гушаше, а око главе му се окретаху и Марица и скеле и зелено поље и сав видокруг. — Христијан... хм... Незир, Недел>ко... Ах, шејтан! Хајдук!... Ах, ђаур!... злобно промрмља ага и испусти грубу турску исовку. — П®уј!. . г Ба-у-ур!... Москв а, 1905. Гр. Божовић

2 ) Исправа.