Nova iskra

— 384 —

статуЈИце, изрсзаие палик иа иаЈлеише жепо, и кутије од пурпура, у којима еу били списи јодиог мудраца, но имеиу Платона. Тада му Марија рече: — Нс води неираведне ратове! Вој со уживања која отврдњавају срце. Ваведи правичне законо и сматрај да је потребио, за све па и за тебе, да нико не буде злостављ - аа у твом царству. Тек после пастира и ратара, дете Исус благослови краљево, по оном реду како их је звао.

Стара Оеоора размишљаше: — Ред је праведан. Дете Исус је отпочоло с опима, којима је највише и потребан његов долазак. Доста је ноказао да со брино о правди и да ће успоставити њено царство, бнло на овом било на онои сввту... Његоваје мати намотно говорила... Ипак ие помишља на све. Шта ће учинити са животињама?

* * Мршави и бедни магарац и доета дебела, али тужна крава приближише се јаслама и ноњушише Исуеа... Дете стави јодну руку на нос крави, а сво.јом другом руком ухвати лагано магарца за уво. Изгледало је као да се крава смешл, а из магарчових очију иотекоше две сузе које се нзгубише у њоговој оштрој длаци. У исто време једна од камила, које су биле напољу, уђе лагано у шталу и пружи ка дотету своју новорљиву главу. * * * Стара СеФора разумела је шта то значи, разумела је да има раја и за животиње које нате... Тада и оиа нриђе детету... Оа Француског иревео Мил. Н. М. Напомена: Жил Леметр се цонратио кљижевности, на иедику радост људи од укуса. Ослањајући се на старе, гатовава предне ињиге: Илијаду, Златну Легенду и Јеванђеље, он више оштроумне и дивие иричиде, поучне легенде, као гато су Света Дева и анђели и Спас животиња, чији се љубак мистицизам ублажава ведрим и лаким осмехом.

Магла на мору (Из збирке „Ра*а тогЦапа")

^Лагла гусга, нспомична [Јритисла је мирно море. Не виде се лађе, људи, ,\л' се чује како зборе. Чудни гласи, престрашени Уз одмерен шум весала, Кистање.

И валова мукли ромон — Са далеког стижу жала. Куд ће ово човечансгво Шго га тиште лажи, варке? За што вичу ко у магли Престрашени људи с барке?... Рикард НиколиЋ

Седе власи Лав Толстој Син

| читељица сола Пахомова, Марија Ивановна Васиљева, спреми со да о иразнику Христова Рођења иосоти своју стару мајку, којаје живела у другомо селу — Суми, које је било далеко на тридесет пет врета.') Она ногоди познатог сељака, Андреју ТихониКа, за једну и по рубљу; узе своја два детота — дечака Вању ') Врста има 500 хвати или 1077 метара.

и девојчицу Тању — и пође санкама, у којо еу била унрегнута два коња, у госте својој мајци, у соло Суму. Од куће су пошли око једанаест сахата пре подно, а надали су се да ће нрод вече, још за видела, стићи до места. Вроме је било лопо, ведро, а изгледало је да јо чак и мраз попустио,. тако да се Марија Ивановна пншта нијо бринула и била је уверена да ће све бити добро. ТБои муж рече јој при испраћању, да поздрави ташту; а за тим, да ћо њу и децу чекати кроз недељу