Nova iskra

— 344

Поједиис Фигуре у олој композицији доциије еу „освежаване" т. ,ј. превлачене бојом, која је у току времена поцрнола и дајо се мокром крпом скидати. Ва несолидне боје иознијих иекова карактеристично је, да оне у току времену брзо потамне и посгану црне, док вжзантиске боје ностају у току времеиа отворенијо. Отуда јо могућно, да је ова композиција ранија од осталих у нстој цркви. Да ли је она и нрвобитна, дало би се ток после детаљне анализе утврдити. Овој композицији Распећа у Студенпци донекле је слична композиција Расиећа у јужној канели Жиче. Јован има овде скоро исти гест, као и у Студеници, а тако исто и она оигура до њега, док Марију, која је од силна бола нала у несвест, придржавају овде две женске (лево и десно од ње). Црква овде има неку врсту круне на глави, а анђео, што је нриводи Распетоме, није представљен позади ње као у Студеници, већ спреда, окреиут њој. Сасвим је друкчије Раепеће у јужној певници Жиче. Христое хоризонтално пружоних руку прикован на крсту са натпиеном дашчицом горо и супенданеумом доле. Глава, чији је израз доста морозан, клонула на десно раме. Нимб око главе крстат. Тело знатпо у лово извијено. Муекулатура трбуха п преију обилно назначена. Ноге у колену лако еавијене. Еецеља, обилно набрана и снреда на три места увезана, допире до колена. Лево стоји Марија, досну руку дигла до висине лица, а левом као да нритискује евоју горњу хаљину на прсима. До ње две женске, од*којих једна ириноси крај од свога огртача уплаканим очима, а друга има гест резигнације. Десно Јован, који десну руку држи испод браде, а у левој држи јеванђеље. До њега један човек пружио руку нут Христа. У Грацу је Христос доста јако извијон на лево. И овде је свака нога Христова за собе нробијона са по једним ексером и за крст приковаиа, а обе ноге почивају на једноме супеданеуму. И Јован и Марија налазе се овде на левој странн, док на десној странн сто.ји више лица и пружају десну руку нут Христа. Омиљени апоетол Христов наелонио образ па десну руку (гест туге) а Марија, што до ^њега ногружена у тузи, стоји, притискује левом руком испод грла, а десну руку нружила иут Христа. У Белој Цркви заузима сцена Распећа место у кубету између јужнога и западнога прозора, док се између јужнога и источнога црозора налази илустрована Тројица („Сошествнје Св. духа"), између западнога и севернога нрозора „Силазак Христов у ад", а између еевернога и иеточнога прозора „Вазносење Госиодње". У Никољу све одаје рад почетника, који је конирао раније обрасце. У црквнци Јоакима и Ане у Студеници етоји Марија на левој страни, а иза ње се налази неколико жена. На досној страни стоји Јован са гестом туге (притиснуо десну руку уз образ), а иза њега стоји један човек са штитом. Циклус из Страдања Христова заузима у миогим црквама доста места. Ва црквицу код Прокуаља могло би се рећи, да су скоро две трећино њене илустроваио мотивима из трагедијо Сиаеитољеве. Циклус ночиње па јужноме зиду, где су очуване сцене: Нрање ногу, Тајна вечера, Молитва Хриетова (? — сцена веома нејаена), Хриетос пред Аном и КајаФом. На западноме зиду илунлустроване су ецене: Христос иред Пилатом, Јуда враћа сребрнике (изнад самих врата), Одрицање Нетрово (у три сцопе: код стуба, поред ватре и пред палатом). У првој .је сцени воома интересантан мотив једне Фигуре, која стоји иза Пилата и шапућо му на ухо. Ова појединост нодсећа на ону сцену из византиских нсалтира, у којој

Молодија, иерсоннфиковаиа као јодна античка женска Фнгура, шапуће на ухо Давиду, који евира у харфу. И у Руденици је овај циклус обилно заступљен. Ујужној су певиици сцене „Христос пред Пилатом" и „Ругање Христу" (?). У северној певницн налазе ее „Прање иогу", ,/Гајна вечера", (?), „Јудин нољубац". На западноме делу еевернога зида налази се „Метање Христа на крст" (више прозора), а на занадномо зиду илустровани су: јужно, „Оплакивање Христа", комо присуствујо н Никодим еа лествицама, а у позађу ее види крст, на коме је Христос био расиет; а северио је илустровано „Полагање Христа у гроб". У Благовештењу (иод Кабларом) налазе се на јужноме зиду: „Молитва Христова" (?), „Пољубац Јудин", „Ругање Христу", „Христос нред Пилатом", „Христа воде на Голготу", „Христос аа крсту", а на северномо со зиду налазе: „Скидањо с крста" и „Оплакивање Хрнстово". У Велу&у на јужноме ступцу, што носи лук на комо почива кубо, илустровани су: „Пољубац Јудин" и „Одрицање Петрово" (у три сцене као и у црквнци код Прокупља), иа источноме делу јужнога знда сачувано еу ецене „Полагање Христа у гроб", а на супротпоме долу соворнога зида „Прањо ногу". У Жичи се на иеточноме зиду јужне новнице налази „Распеће", а на истоме зиду севорпо певнице „Скидање с крста". Западни лук, на комо ночива кубе, носи на унутрашњој страпн сцену „Тајно вечеро". У Коаорину се, као што смо већ спомонули, у јужној невници налази „Молитва Хрнстова", „Пољубац Јудин" комбннован еа „Одрицањем Петровим", а у еоверној повници „Силазак Христов у ад" (са персоннФИкацијом ада) и „Полагањо Христа у гроб". Гробница је урезана у стени, и из њо вири сархоФаг. На улаеку стојн унутра у гробници.један човок (Никодим) н ирихвататело Христово. Јако је уочл>иво, да ее ннгде но дају констатоватн две потпуно пдентичне композиције. У Студеници иа пр. видимо у сцени Тајне вечерв један елентичан сто, око кога се поређали Христос н дванаест апостола. Исус седи лево сасвим иа крају стола, у једној руци држн хлеб, а друга нрати његове речи унућене апоотолима. На његовим грудима почива Јован. На етолу јодаи суд са ногом, широких уста, спољашње новршипе у рожњеве исочене, и у њому риба. Осми аноетол (бројећи од лева) нагао се преко стола, пружнвши руку да дохвати помепути еуд. На столу гори у светњаку једна свећа, а налази се и виљушака, као и неко новрће (по свој нрилици репа), којо у истој представи у цркви код Прокупља има облик октопода. Крајњи апостол десно држи у левој руци хлеб, а у десној нож. У Жичи седн Христос у средини. На грудн му саевим легао Јован, кога је Христос обухватио руком преко левога рамена његова, док деспа рука нрати рочи упућоно апоетолима распоређенима лево н десно од Христа. У споменутој црквици код Прокуиља излазИ пред нас јодаи нолукружан сто. Христос у средини, до њега Јован нагнут на руку његову. До Јоваиа Јуда, којн јо пружио руку нреко стола да дохвати суд што стоји на њему. Аиостоли су се поређали свуда около стола тако, да ниједна страна његова иије остала незаузета, док је на осталим композицијама нродња страна стола обично слободиа. И циклус сцена из живота Вогородичина нашао је обилно места у неколиким црквама. Нарочито ее, у томе погледу, истичу црквица. Јоакима и Ане у Студеници и Градац. У нрвој цнклуе почиње на јужиој страии сценом, у којој ее Ана у врту моли Богу, а аиђео је