Nova iskra

— 345 —

Ф. Штук

Медус

одозго благосиља (?) "Ат>а тс^оту^оџ^пј "ер тој тга(Јадешс)). Ви-шс иеточнога проаора на овоие зиду илустрована је ецена сусрета Јоакима и Ане. Оав остали иростор заузима Рођење Вогородичиио, само је више занаднога нрозора иа овоме зиду нредетављена. сцена, у којо.ј Јоаким и Ана милују новорођепу Богородицу . (?) лоХале10СТ1^ гНохблоу). Циклус се наставља насеверноме зиду сценом, у којо.ј Јоаким и Ана ириводе Богородицу тројици првосвештеника, што седе за једним столом н благосиљају малу Марију (еиХдугј(лд тш 1е^еш). За II,ом долази сцепа „Ваведења". Градац ноказује исти ред сцеиа, само што су ирво три сцене илустровапе на западиоме зиду нринрате, док се „Привођење Марије трима првосвегатоницима" и „Увођење Маријо у храм" („Ваведењо") налазе на северноме знду припрате. Циклус со песумњиво нродужава и на источноме зиду, али су ецене овде тако избледело, да се апсолутно не дају распознати контуре лица и предмета. Исте сцене сретамо и у Белој Цркви, а по неко од њих сачуване еу у Ариљу, Клаговештењу, Жичи и др. Нарочито јо интересантно Рођење Богородичино. У цркви Јоакима и Ане мати Богородичина соди иолулежећи на раскошно окићеној иостељи. Над њеиол главом нагла се једна женска и иридржава малаксалу леву руку њену, док друга јодна женска, што нред њом стоји, обема рукама својим држи испружону десиу руку њеиу. Поуздано је илустрован онај моменат, кад Ана, клонула услед порођајних мука, хоће да ее у постељи исправи и седне, па јој женске у томе полажу. Иза ове жопеке, гато обема рукама иридржава малаксалу десну руку Анину, нрилазо нородиљи јо111 две жеиеке. Оиа папред носи једну чинију олиптичиа облика са неким нродметима унутра (понуде), а она позади подноси на убрусу један суд у облику заструга са поклоицем. Иза оне жеиске што се нагла над главом Анином, прилазе друге дво женске. Јодна од њих држи ленезу (облика риииде) ишарану двома

осмокраким звездама, удиеаним једна у другу (љубичасте и плаво бојо), а иза ње друга једиа нодноеи иоелужавник, на коме стоје две бочице и једна чаша. У догађају узима учегаћа још једна лсонека која јо представљона на другој страни западнога прозора. Она стоји руку ирекрштених на веома оригиналан начин и иосматра гата се догаава. Доле еу илуетрована два занимљива мотива. Лово од постеље једна женска сипа из једнога суда воду у каду за купање (ко.ја има облик воликога суда), а у десној руци држи убрус. Десио од ње једиа жеиска подвила пода се ноге и тако седи, држећи у левој руци новорођену Богородицу, док својом десном руком проба у кади, да ли је вода достигла темнературу подесну за купање. Десно од постеље воома оригинална колевка, у којој почива мала Марија. Поред коловке седи .једна женска, која у десној руци држи лепезу облика мале заставе, а над колевком иоворођене Богородицо нагао се Јоаким. У Грацу седн Ана на постељи нолулежоћи, наслопивгаи образ на леву руку. Пред њом стоје три женске. Она напред, у иола ироФила на лево окренута, стоји са оригинално прекргатеним рукама (као спомонута женска у цркви Јоакима и Аие). До ње друга једна женска етоји еп Гасе и држи суд облика заструга са поклоп цем. Троћа, окренута нроФилом у лево, држи обема рукама лепезу, која има нре облик буктнње иего лопезо. Доле на десној страни поред ностељо лежп мала Марија у колевци, а поред колевке десно седи на јодној ниској стодици једна женска и извлачи коиац из Кудеље (?) намотане на једној гаипки вертикално намештеној. У Ариљу малаксала Ана пребацила десну руку преко рамена једно жоиске, која јо придржава да се дигие. Довом руком као да вади негато из чиније, коју јој нодноси друга једна женск^. Доло десно од ностеље седи на клупици једна женска Фигура и држн у левој руци новорођепу Богородицу, а десном проба воду у кадп за купање, гато цред њом стоји. Винго ње паднела со једна жепска, потпуно античка, са велом који јој се изнад глав.е лепргаа као у веселих Баханткиња, и преко њопе главе сипа из једнога суда воду у каду за куиање. Сцена „Благовести" илустрована је обпчно па триумФалноме луку и то тако, да је на једној страпи лука иасликан Анђео, а на другој Марија. Као иа Атосу и у нагаим манастирским црквама еретамо комиозиције које су својом иконограФијом нарочито карактериетичие за пајпозније векове византиско умотности, као „Страгани Суд", „Дрво Јеееово", „Васелонски саборп" и др. Припрата цркве у Студеници показује нам на псточномо и занадноме зиду своме сцене пз Страшнога Суда. На западноме зиду, на самомо врху његову, два апђела „развијају небеса", која су ирестављена као једна огромна трака посута звоздама. Испод њих представљеи јо у три засебне групо: „лик светих жена", „лик преподобних" и „лнк архијеппскопа". На псточпоме зиду цео простор вигае врата а измсђу оба прозора заузима прави „Страгани Суд". Христос престолујо у једној елиптичиој мапдорлп, окружеи иростолима, сераФимима и аиђелима. Он је рагаирио обе руке, на длаповима којих се виде рапе од ексера. Иза њега четири јевапђолиета (два лево, два деспо). Јованћелисти имају толо људеко, а главе им замењују њихови символи. Сасвпм десно стоји Матеј (као анђео, са скиптром), до њега Марко (са главом лављом); сасвим лево стојп Лука