Nova iskra

11 —

климских колебања само споредна појава тих неликих дроцеса. Треба крмтички и с иогледима у глави иретресати сва досадашња ироучавања тераса и методски вођеним студијама на терену изнети нових ироматрања. Последњи посао се може с миого изгледа на успех предузети иа извесним долинама Балканског Полуострва, иолазећи при утврђивању генезе тераса од наведена два гледитта: од историје поменутих морских и језерских басена и од абрадираних и пинеиленираних старих површина, које су поремећене. Најпре је потребно прецизно одредити састав, број и измерити висине тераса, и тај је посао с потпуним успехом извео г. II. Јанковић за нишавску долину. Проматрани су даље у том погледу: Морава, Ђердап, неке долине источне Србије, скоро цео Искар, реке трансилванских Алпа и затим реке централних и југоисточних делова Полуострва. Упоредо с тим треба испитивати старе језерске котлине, у које се даиас нроширују речне долине: контуре језера, ниво, постепено опадање иивоа и нарочито доба исушивања језера. За Формирање долина и котлина у северној Бугарској, Србији и Босни од одсудног су значаја постанак и Фазе у Формирању Ђердаиа н Казана, јер су се и ерозија река и исушавање језерских котлина управљали према удубљивању Ђердапа и Казана. Кад се испитају терасе и стара долинска дна неколико великих севернпх река Полуострва, затим Дунава, мораће се наћи решење питања о терасама. Изгледа да ће се тада видети низ иојава и процеса, који су као беочузима један за други везане и једпа другу повлаче. Због повлачења и редуцирања неогенога мора у ианонском и влаШком басену и у изиховим балканским заливима и због отицања иотоњих илиоценских језера дунавскога с.шва спушта се и локални и општи ерозиони базис балканских река; настаје живо удубљивање старих долипа, оие се у назад померају и наиадају и отварају језерске басене, који отичу; постају и нове долине. Треба наћи највиша стара долинска дна северних балканских река. Она ће одговаратн највишем неогеном нивоу мора, јамачно мора другог меднтеранског ступња. И иижа стара долинска дна треба довести у везу с доцнијпм нивоима мора н језера. Свуда ће се моћи утврдитн износ предплувијалне и дилувијалне ерозије, ипоследњу, с њеним шљунковитим терасама, треба везивати и с колебањима глацијалне или плувијалне климе. Тако ће се моћи иропратити геолошки живот балканских река н језера све док се нису Формирале комиозитие долпне Мораве, Тимока, Иишаве, Искра итд. Иеке ухваћене везе могу послужити већ као иолазна тачка. Око Ђердапа има, нарочито на Мирочу и у заравни Мехединце (у Румунији), стара иовршина, која је постала делимице абразијом сарматскога мора, а делимице субаерском денудацијом; она се може пратити и испод јужиих Карпата, све до места Роику; в.иди се око Тимокове клиеуре од Вражогрнца до Рајца. Високо изнад данашњег корита дунавског у Казану има старо, широко долинско дно, које је пздубеио у

тој сарматској старој површини. Еквивалентиа долииска дна пашао сам око Тимока, у балканској клисури Искра, око Жиу и Олте на јужном ободу Карпата; као да је исте старости нишавска тераса од 200 м., коју је П. Јанковић констатовао. Настала је жива постсарматска ерозија и у стара долинска дна удубле су се пове долине. Тада су, изгледа ми, Олту и Жиу регресивном ерозијом продужиле својакорита и пробиле јужне Карпате; можда је тада постао део Ђердапа од Текија до Турне Северина, јер је млад, а и око њега нема трагова од оног старог долинског дна, које се види око Казана. Као што се из последњег става види, постанак пробојиица је у генетској вези са одређеним терасама и хватањем узајамних веза између њих прецизиије ће се моћи решавати питање о постанку пробојница. Ово је знатно унанређено, ако се утврди да се пробојница Формирала у времену између те и те тереса, или ако се само констатује да је пробојница млађа од једне или, на послетку, старија од неке друге тераса. Таквих студија у оиште нема, а изгледа ми да су оне од великог значаја. Пптање о ностанку пробојница није још решено. Има више хипотеза, али оне нису из Факатапрпнудно изведене, већ супоглавито логичие хипотезе, којима се утврђују могућности. Поред старије хипотезе о иукотинама, које би биле иредисиозације пробојница, такве су Ро\уе11 - 011ћеН-ова хипотеза о аптецедентности пробојница према стварању планина, затим Ритимајер-Хилбер-Филипсонова хипотеза регресивне ерозије, као и моја хипотеза тектоиских предиспозиција или структурних удолина. Изгледа несумњиво да се постанак многих пробојница може објаснити на неки од три горња начина. Али на Ђердапу издају све три горње хипотезе: постанак ове пробојиице је врло компликован. На Балканском Полуоству има типских нробојница, каквих је мало у Европи. Поменућу само неке велике и великих река, као Ђердап, пробојнице Искра нарочито балканску, иробојнице Тимока, Вита, Осме и Јантре кроз ииже балканске венце, неколике арбанашке пробојиице, које просецају систем меридијанских венаца, напослетку иробојнице Олте и Жиу кроз Карпате. Уже, али врло интензивио интересовање морају побудити лимнолошка аитања великих језера Балканскога Полуострва. Норед обичних и често врло интересантних проматрања, која се могу чинити и на другим језерима, овде има неколико специФичних или врло ретких ироблема. Ово долази отуда, што су македонска језера махом врло стара, а нека живе непрекидно од неогена, затим због егејских тектонских процеса, који су на разне начине, али поглавито деструктивно, утицали на живот македонских језера. Јер су језера Енглеске, Скандинавије, средње и источне Европе и Алиа знатио млађа, постанак им је махом у вези с дилувијалним глацијацијама. г 1'е су старости и северпа