Nova iskra

— 12 —

I

тиалијанска језера, док су језера у Монти Албани и у Флегрејским Пољима вулканског норекла. Због велике старости, и зато што им живот није поремећиван глацијацијама (и ако је било утицаја глацијалне клим-е), могу се пратити животне Фазе и процеси језера и котлине од неогена до данас: постанак котлине, колебања нивоа ; нромене у отицању, распадање језера у два или више и уништење језера. У неким случајевима је могућно утврдити и прелимнијску пластику,, и то поглавито ирелимнијске долине. Поред језерских тераса, иоред трагова од старих језерских отока и иоред разноврсних језерских седимената, од особитог методског значаја за студију живота језера ностају сублакустријски одсеци и централие језерске равии, које су у неким македонским језерима сасвим или делимице оголићене. У западној Македонији се може несумњиво реконструисати велико језеро, које ћемо назвати Сариђолским и које се тек при к >ају дилувиума распало у четри језера: данашње Островско, Петрско и Врапничко Језеро, затим Зазерце. Још при крају плиоцеиа и почетком дилувиума нестало је великог Солунског Језера, а од њега су 1«хо трагови остала два плитка ивична језера, Ржанско и Аматовско, затим Пазарско Блато. Врло знатно лангачко-бешичко језеро раснало се у најиовије, можда историјско, доба у данашња два језера, а исти процес још иије потпуно извршен па малом језеру Тузлуђолу. Мењали су се и иравци отицања и код неких су остале само подземие отохсе; на Дојранском Језеру је сасвим промењен правац отицања, а Островско и Преспанско Језеро су, место отока на новршини, добила подземне отоке. Слична нестала језера реконструисаиа су у Великом Басеиу северпе Америке, и то Боиви. Iово и Лахоптаново Језеро, којих је нестало само збо г климске промене. Сасвим су друкчији главии узроци ишчезавања и спдашњавања нивоа македонских језера. Овде најпре пада у очи, да не само није нестало Охридског и Пресианског с Малим Језером, која отичу на запад, већ им је и ниво, нарочито Охридског Језера, незнатно спласнуо. Напротив, ишчезла су или скоро ишчезла сва језера Македоније, која су на истоку од ових и која отичу или су отицала према Егејском Мору. Та јеразлика проузрокована поглавито постанком егејске котлине, померањем доњег ерозионог базиса и живом ерозијом, која је због тога настала. Било је, изгледа, и незнатних климских утицаја. Напослетку имамо у динарској системи интересантна изданска језера и криптодепресије, чији је иостанак у вези с карстом и с јадранским спуштањем. Напослетку има разноврсних иитања глацијације, која треба даље проучавати. До сада је најглавније било констатоватн глацијацију на Балканском Полуострву и констатовати је на што више његових планина, одредити број глацијација и висине глацијалне

снежне линије. Затим је у главинм цртама изведено поређепЈе измсђу балкапске, алппјске п кар иатске глацијације. Утврђене су две глацнјације, одкојихје прва била знатнија и глечери су ниже слазили, али су њихови трагови ретко где очувани. У најновије сам време у Рнлн (у долипи Прав-Искри) нашао трагове старе глацијације, затим иизове млађих морена, једне изнад других, и они несумњиво иоказују два, можда три стадиума млађе глацијације. Треба их тражити и по осталим планинама које су биле заглечерене. У Рили је дал^е ухваћена извесна веза између морена и Флувиоглацијалних шљунковитих тераса. Ова планина, највећи заглечерени масив Балканскога Полуострна, остаће још дуго предмет глацијалних студија. Сада је најпрече наставити тек започета проучавања Флувиоглацијалног шљунка и тражити везе између њега и морена разне старости. Можда ће се даље међу шљунковима и шљунковитим терасама опих области, које су биле изван домашаја глацијације, моћи установити њихова веза с глацијацијама и стадиумима носледње глацијације. Изгледа да ће се ово питање најпре моћи решити, проучавајућп искарске шљуикове и шљунковите терасе, од Самокова пизИскар, затим у Неретви од Јабланице, где су констатоваие Флувиоглацијалне терасе, на на ниже. У Србијп ће се та веза најпре моћи ухватити студијом ннлшх, шљунковитих тераса Нишаве, у колико овде акумулација шљуика не стоји у вези п с другим узроцима. Можда ће се извесии ослоицп добити и проучавањем старог дунавског шљунка и леса, нарочито онде где се они смењују. Такве, поуздано утврђене везе ваља пренети на шљуиковите тераое осталих већих долина Балканскога Полуострва. Није искл>учено да се и код нижих тераса око језера и карсних иол>а изнађе веза с глацијацијама и стадиумима млађе глацпјације; тиме би се утврдила ирецизиа хронологпја колебања језерског нивоа. У шљунковитим и лесним терасама, затим у пећинама, које су на странама речних долина, нађени су већ на много места артеФакти преисторијског човека. Ако се изведе хронологија шљунковитих тераса ирема глацијацијама и стадиумима, онда ће. се моћи ближе одредити старост артеФаката и однос преисторијских културних ступњева ирема глацијацијама. Можда ће се по том моћи ти балкански резултати довести у паралелу с јужноФранцуским, најдетаљније проученим преисторијским налазиштима, за гсоје је, осим тога, Ођегтеуег у најновије време нашао везу с глацијацијама. 1 ' 2 Н<чиослетку да поменем, да има пеких истина неиоузданих знакова за глацијацију Миџора, Голије, а можда и Копаоника. Требало би их само с тога гледишта обићи и проучити. Као да су то трагови старије глацијације. Проучавало се ма које од досад поменутих питања, ваља тежити да се себи представп цео процес постанка и развитка појаве или историја развитка. Тако се иајбоље схвати целина појаве;