Nova iskra

— 19

6,

а религиЈом своЈе младости, Под суровом тегобом свог живота, Ја ћу ти доћи, владарко моје радости, Спречен на путу полета и скрушен, Да ме озари твој облик и лепота, 'Гвог ока боје ко жути лист осушен. Црвени кринови моје страсти биће Пред ногама ти; у боре твог одела Црте мог лица стид пораза скриће. И ти ћеш опет бити величанство Мом бедном бићу, невина и бела, Срца и ума велико познанство.

Је ршв тат1епап4 сПге аих гарШез аппееб: „Развег, раббег 4оијоиге! \'а1 пе рш5 а уЈеППг; А11ег-уои5-еп ауес уоз !1еигб, {ои1еб Јаппееб Ј'ај Јап5 Гате ипе Неиг ^ие пи1 пе реи4 сиеИПг!" V. Ни^о Језера плава мојих мисли неће Мутити живот пркоса и жудње За славом, коју болесна страст креће. У ниском тону последњих октава Страсти, живота, умора и блудње Изгубиће се дан поднебља плава И буран, вес'о, немиран и сетан Живот што више вратити се не сме И дух оронв чији напор сретан Пролази као боје ретких дуга Са тамном слутњом лабудове песме Живота који мутна плави туга. Сима Пандуровић

Повратак јаничара у Београдски Пашалук

и

погибија Хаџи-Мустафа паше (1799.-1801.) — једна глава из дела „Карађорђе" —

Знача.ј уговора између Дасваногла и Порте за Веоградеки Пашалук. — Повратак јаиичара у Београдски Пашалук. — Побуна крџадија. — Ноие недаћо због јаничара. Постављање јаничарских нрвака за чиновнике у унутрашњости пашилука. — Потајна спрема јаничара да поврате старо стање. - Страх од јаничара и сељење српских лородида у то време. — Погибија Станка Арамбашића и Ранка Дазаревића. — Напади иа Карађорђа и Алексу Ненадовића. — Хаџи-МуедаФа-паша казни Шабачке јаничаре за убиство Р. Лазаревића. — Нове намере Пасваиоглове. — Одметници од Порте на Балкаиском Полуострву и сирема Порте против њих. —= Одузимање оружја од становшштва и сеобе због тога у Аустрију! — Прикупљање јапичара у Београд. — Јаничарска буна од 22: .јула до 8. августа 1801. — Ропство Хаџи-МустаФа-иашипо и Портиио изаслаиство. - Неуспеси изасланства и погибија Хаџи-МустаФа-пашнпа. У уговору лшра између Порте и Пасваноглаод највећега нначаја за Неоградски Пашалук било је оио поиуштање Порте у иогледу Београдских

јаничара, којима је још 1791. годиие забрањено да се враћају у Београдски Пашалук. Порта је обећала Пасваноглу да ће дигиути забраиу и одобрити јаничарима иовратак у Београд, а Пасваноглу опет са своје стране обећао је да ће отпустити св.е странце, који се налазе у Видииској околини, као и све Портине непријатеље. Што више обећао је да ће казнити смрћу оне који се не би хтели уклоиити. Порта, и ако у ово време није одустала од свију својих планова нрогив П-асваиогла, опет је мислила да ће дизањем иоменуте забране против Београдских јаничара ослабити моћ Пасваноглову, јер је знала