Nova iskra

— 20 —

да ће ое сви Београдоки јаничари вратити у Београдски Пашалук, како им се то одобри. Пасванаглу пак иристао је на ч ај услов с тога што је тиме хтео задовољити своје пријатеље, и како ни оам није мислио искрени мир са Портом, то се надао да ће преко Београдских јаничара, као овојих оданих иријатеља, лакше завладати Београдским Пашалуком, коју мисао, као што смо веК раније поменули, никад није иаиуштао. У време кад је закључен мир између Порте и Пасваногла изађе у Цариграду наредба да је муФтија по Корану нашао за право да се јаничари из Београдскога Пашалука могу слободно вратити на своју очевину. На основу те заповести јаничари се спреме и неки већ у марту месецу 1799, године дођу у Београд. Хаџи-МустаФа-паши беше наређено да распусти крџалије, које је држао под најам за одбрану пашалука, и да ирими јаничаре. Али крџалије се не хтедоше разићи док им се не исилати најам у 75.000 гроша. ХаџиМустаФа-паша увераваше пх да нема новца у касама, али да ће они добити доциије свој најам. Њих тај одговор није могао задовољити и они у први мах стану претити да ће силом нагнати пашу да им иоплати иајам, а затим се побуне и 29. марта затворе све градске капије и нападну на тврђаву. Сутра дан, 30. марта, настала је страшна борба из топова и пушака. Али Хаџи-МустаФа-иаша, имајући велике топове на зидинама, и одреде јаничара, који тек што беху дошли, стане се храбро бранити. После дужега отпора паша исплати тражену суму новаца крџалијама, који добивпш најам отиду те скине једну беду с главе а јаничари посташе друга беда. Осим Београдских јаничара дођоше с њима заједно јопт читаве чете разиих њихових приоталица, момака бесиосличара. Сви они већином беху присталице Пасваноглове. Београдски јаничари настану сад насилним путом да поврате своја имања и своје куће које су имали још раније, ттре десет-једанаест година у Београду. Ооим тога стану се светити онима, који су им, 1 [о њихову мишљењу, били криви за њихово изгнање из Београдскога Пашалука. Београдске јаничаре против Хаџи-МустаФа-паше иеирестано је иодбадао иотајно Пасваноглу а јавно се показивао као пријатељ Београдском везиру. Осим тога и оами јаничари мрзили су Хаџи-МустаФу и гледали су згодну прилику да му се освете за све оно птто је оп у току шест година предузимно против њих. Пстина, у самом почетку, иосле свога иовратка у РЈеоградски Пашалук, они се притаје и у неколико покажу се као да су вољни слушачи пашине наредбе. У почетку ХаџиМустаФа-папта постави неке од пређашњих јаничара за харачлије, као Мулу-Јусуфа у Крагу.јевац, Кучук-Алију у Рудник, Мус-агу Фочића у Шабац, Асан-агу у Среб[)ницу и Баљево, Мехмедагу Фочића у Пожаревац, Абдагу у Јагодину, Афиса у Смедерево, а друге неке у грочанску, ужичку и соколску нахију. Ове аге покупе харач о Петрову дне и већ о Митрову дне Хаџи-МустаФа ттостави Кучук-Али-агу за муселима у Крагујевац, Мулу-ЈусуФа у Ужице, Асаи-агу у Ваљево, Муса-

агу у Шабац, Афиса за војводу у Смедерево, Мехмед-агу Фочића за муселима у Пожаревац, Абдагу за муселима у Јагодину, а друге постави по другим местима. На тај начин Хаџи-МустаФапапта желео је да јаничарске ирваке уклони из Београда и да им даде извесне дужности у унутрашњости. Сад они почну живо радити да придобију и остале Турке Београдскога Папталука за се, и да их упишу у јаничаре. Они су тиме хтели да поврате нотпуно оно стање које је било пре Кочине Крајине, повраћајући себи ранију власт и утицај, а тиме би са свим уништили оне повластице које је Србима давао Ферман од 1793. године. С тога Али-ага, син Хаџи-Мехмеда Климентића, са још двојицом Турака тајно прођу Пожаревац, Смедерево, Београд, Шабац, Баљево Ужице, Рудник и друге касабе, те Турке чаршилије попишу у јаничаре, па се иајпосле сврате у Крагујевац где их једва дочека неки МулаХасан, Кара-МустаФа и Мула-Хамет кадија, и све Турке у Крагујевцу попишу у јаничаре. Пасваноглу, стојећи непрестано у потајној вези са Београдским јаничарима, све их више иодбадаше против Хаџи-МустаФа-наттте. Овај пак, предвиђајући тита се опрема и на птта иду јаничари и Пасваноглу, стараше се како би одбранио Београд и одржао у пашалуку заведени ред по Ферману од 1793. године. Не имајући поверења у јаничаре, он се више надаше у сгтахије, који још не беху уписани у јаничаре, и у крџалије, који опет прикуттљаше уза се. Земунски Мемоар напомиње како је чак имао више поверења и у Србе него у јаничаре. И јаничари су такође добро предвиђали да им у сукобу с Хаџи -МустаФа -пашом могу бити опасни Срби, који оу се у прошлим сукобима с њима научили добро ратовати, те су о тога гледали да уклоне поједине главне људе и да Србе тако застраше како им не би пало на ум да се крећу против јаничара. Јопт 12. маја 1799. године Земунски дописник јавља страним новинама: „Београдски ја„ничари, за које се сумња да су потајно подба»дани, отпочели су све горе испаде и све већа »насиља. Они не само пгго су насилно заузели »своје куће, већ су јако злоставл>али оне који „су у њима становалњ Ооим тога распрострли »оу такав страх по земљи, да се гомиле хри„шћанских породица исељавају из Београдскога »Пашалука и насел.авају у Ћесарове земл>е. <( Осим застрашивања оии посгепено прилажаху и другим коренитијим средствима. Силна беите њихова мржња против оних Срба који стајају на челу сриских чета, које су ратовале иротив њих и Пасваногла 1793., 1795. и 1797. —1799. године. С тога негде у јесен 1799. годиие нападну изненада на Станка Арамбашића. Овај беше дошао у Смедерево и заноћио код иекога својег пријатеља Грује у Циганској Мали. Кад се беше распасао, оружје обесио о чивилук и сиремио да легне, тада четири дахије, спремљени да га убију, огрну ћуркове, потпраше пиштоље и уђу у собу, нападну на Станка изненада. Станко је још само могао дохватити пиштољ те сруишти једиога од њих, али и они њега убију заједно с једннм