Nova iskra

— 22 —

Пашалуку, читав низ нагађања о рату, који предстоји између Лустрије и Турске. Ти гласови беху узели толике размере да су аустријске власти у Угарској биле принуђене издати заиовест и објавити је по градовима: да ће се сваки онај строго казнити, који би 1'олорио о неком рату против Турске. Међу тим за то се време беше прикупило у Београд доста јаничара. Између осталих нашли су се ту и Мехмед-ага Фочић, Аганлија-барјактар Бошњак, Кучук-Алија Ђеврлић Рудиичанин, Мула Јусуф Новопазарац, Мула Мехмед и барјактар Шахин-Абдија. Они науме да се побуне против Хаџи-МустаФа-паше, те изазову нереде који се мало по мало претворе у праву буну. Свађа се јавила ирво између крџалија и јаничара, а праве борбе између њих отпочеше 22. јула 1801. године. Паша успе да затвори градске каппје, али јаничари продру на каиије и Хаџи-МустаФа са својих 300 крџалија мораде се повући и затворити у горњу Београдску тврђаву. Јаничари тада заузму град, арсенал и све магацине; затим 1. августа почну панадати н саму горњу тврдињу и нокушају да иродру у њу. Запале једну капију, али кад капија сагори, нађу улаз зазидан изнутра. Тада учине јуриш на тврдињу, али их одбије војска Хаџи-МустаФина. Тада јаничари позову остале јаничаре- из целога пашалука и постарају се да обрате на своју страну крџалије, који су бранили тврдињу. И заиста један део крџалија задобију. Уз то им дође и иомоћ од Пасваногла и довуче неколико топова, те 8. августа нападну свом снагом на тврдињу. Паша се бранио, колико је могао из топова. Алп како тврднња беше слабо снабдевена муницијом, то иаша није имао довољно ни праха ни олова, већ је скидано олово са прозора и с олука и претаиано у танад, којим су пунили војници пушке и бранили тврдињу. Али и иоред свих напора Хаџи-МустаФа-11ашиних јаничарн продру у тврдињу кроз некакав канал и заузму је. Одмах нсеку неколико највиђенијих пашининих присталица а иашу баце под најошрију стражу. Тако јаничари иостану господари Београда, а Хаџи-МустаФа-паша њихов заробљеник. Из Београда се спасао, још при првим сукобима, Хаџи-МустаФа-иашин син, Дервишбег, који беше отишао Нишу да тражи помоћ оцу своме. Ово што су учинили јаничари у Београду, учинили су и ио другим местима, где су имали царски команданти, као у Шаицу, Смедереву, Кладову и т. д. Свугде су позбацивали своју — јаничарску — власт. Из Београда и поменутих места почеше јаннчари сад ширити своју власт по целом Београдском Пашалуку. За време ове борбе многи трговци и Београдски становници нобегоше из Београда у Земун. Јаничари, кад узму власт у своје руке, позову ове Београдске трговце и становнике да се врате натраг, али не само да се многи не хтедоше вратити, већ, видећи како се ови насилници ионашају према царском управнику и Турцима, побојаше се и сами јаничарске освете, те многи становници не само из Београда већ и из других места почеше прелазити па аустријску

страну, молећи власти да их приме за ћесарске иоданике. Тада јаничари, да би спречилн исељавање, иоставе ст])аже но свима путовима, које су спречавале становништву да се исељава из Београдскога Пашалука. Хаџи -МустаФа -иашу јаничарп су непрестаио држали под немилосрдно.ч стражом. Аустријске власти пз Земуна послаше тада једнога тумача да се на оамом месту обавести о догађајима и да виде у каквом се стању налази Београдски управник. Тумач је затекао Хаџи -МустаФа -иашу, око 10. августа, где га чувају две одабаше. Тумач се могао састати с њиме само у присуству 7 — 8 јаничара, који га нису никако губили из вида. У то в])еме Хаџи -МустаФа -паша иапнса једно врло хитно нисмо Порти, у којему је изложио све што је било у Београду. У нсто време изјавио је у иисму, да ће, ако га ослободи пз бунтовничких руиу, оставити свој нашалук и све своје имање и иовући се у своје село да нгиви сиромашно као што је и пре живео. Осим тога Хаџи -МустаФа -паша и сам је нешто покушао не би ли се ослободио из бунтовничких руку. Ои ионуди јаничарском савету, који су јаничари образовали кад су узели власт, све своје имање, само да га пусте; али јаничарски савет одлучно је одбио ту иоиуду. По том јаничари су нозвали Пасваногла да му иредаду Београд, али он не дође већ иосла само 200 људи, које је довео у Београд 21. августа некакав Пасваноглов ага. Како се беше нронео глас да Хаџи-МустаФнн син, Дервиш-бег, сирема војску да ослободи свога оца, то се јаничари не обрадоваше овако малобројној номоћи од Пасваногла, па ипак наставише и даље свој насилнички посао, и 28. авгуета пЈ >одаду на добош све пашиие богате, наките, зааим краве, овнове п т. д. Довде су јаничаЈЗи били сложни, али сад се посвађају око поделе добити, те почне тињати међу њима потајна мржња која ће се доцније расиалити у борбу. Међутим Порта, извештена о догађајима у Београду, а можда и на основу номенутога писма Хаџи-МустаФа-папшна, одреди нарочитога изасланика и пошље у БеогЈјад даизвиди целу расиру између јаничара и уиравника и да на некакав начнн изглади несугласице између њих. Тај изасланик био је Турнаџи-паша, који је стигао у Београд негде око 4. септембра. Он је објавио јаничарима да им султан враћа сва права која су раније имали. Јаничари радо приме свога изаслапика, обЈ >адују се повратку својих права, ослободе Хаџи-МустаФа-иашу, иризнадуга за својега старешину и ноново се закуну на верност султану. Порта је у овим случају прибегла благим мерама само да би повратила какав било ред у овом пограничиом иашалуку, бојећи се да се и у њему ве осиле јаничари онако као у Видинском Пашалуку. Али ма да је у почетку нзгледало да ће Турнаџи-паша успети да поврати потпун ред у Београду и да ће сасвим изгладитн несугласице између јаничара и Хаџи-МустаФанаше, ипак жељених успеха није могао постићи и он је у половини месеца октобра отпутовао у Цариград, оставивши тај иосао другом царском