Nova iskra

— 23 —

мзасланику. Овај како тако поврати унеколпко углед царске власти н јаннчари онет признаду Хаџп-МустаФа-пату за својега старешпну. Страним повипа.ма јављено је из Земуна 10. децембра да у Београду влада потиуп мир, да јаничари врше заповести пашиие у целом нашалуку, и да га признају за свога старешину. Али тај мир и та послушност јаиичарска трајала је врло кратко време. Према Земунском Мемоару изгледа да је ХаџиМустаФа-паша био створно заједно са базрђанбашом Петром Ичком илан како би онет сатро јаничаре у Београдском Пашалуку с номоћу Срба и јаких српских хајдучких чета. На чело чета, мислило се, да се ставе што одлучнији и што поузданији људи који би-са 3—400 људи изненада иали под Београд и напали јаничаре. У страним новинама има вести да се Хаџи-МустаФин син, Дервиш-бег, старао да помогне своме оцу, и да се на ту помоћ иадао и сам Хаџи-МустаФапаша. Не бн било немогуће закључити да је Хаџи-МустаФа-паша мислио на заједнички рад својега сина и српских чета, који би имали задатак да у исто време нападну па Београд. Јаничари бн дошли између две ватре, те би тако били савладани. Оснм тога Хаџи-МустаФа-паша гледао је да створи странку за себе, па коју би се могао ослонити у случају борбе с јаничарима. Он је мислио да се цео тај илан изведе приликом неке турске светковине, када је требало да већина изађе из тврђаве по турским обичајима. Тада би паша затворио тврђаву и сачекао помоћ, која му је требала стићи. Међутим јаничари некако дознаду за тај плаи и науме да се са свим отресу Хаџи-МустаФа-паше. Па дан два пред његову смрт јаничари му оиет одрекну иослушност, и баце га под најљућу стражу, изјаснивши се да више никога не признају за господара осим Пасваногла, који ће доћи да заузме град. Међутим ипак се нашло пријатеља његових и на два дана пред смрт јавише му да јаничари хоНе да га убију, па му донесу у собу хаљине да се нреобуче и побегне. Оп се у почетку беше решио да учини по жељи својих пријатеља, али најпосле одустане од тога не желећи да остави жену и кћер. На дан 15. децембра 1801. године изјутра опколи Хаџи-МустаФин стан око 200 јаничара, за тим добоптем преко телала објаве по целом Београду да сви хришћани затворе своје дућане и да се ловуку са својим породицама у своје куће иа за Живу главу да се до даље на-

редбе не појављују, а свакога мусломанина, који може носити оружје, позову да устане на оружје и да похита у горњу тврђаву. За тим неколико главннх јаничара отиду такође у горњу тврђаву. Од ових двојица отиду и уђу у собу код паше, подмукло му се поклоне, а Кучук-Алија извади два пиштоЉа испод ћурка и скреше оба иашн у прса. Хаџи-МустаФа-паша појмп бранити се, а Кучук-Алија потегне нож, те одсече паши главу. Чим убију пашу одмах све његове ствари разграбе. Поред ствари узели су му 2000 дуката готова новца и коње врло лепе расе те међу собом поделише. Сутрадан, 16. децембра, сахране нашу уз паљбу топова, као што њихов канон прописује. У харем Хаџи-МустаФа-пашин, укојему је становала напгана удовица с јединицом ћерком, јаничари нису дирали, већ су се према њима врло добро понашалн, јер је јаннчар-ага био одредио пашину кћер, која је била врло лепа, да узме за својега сииа. Хаџи-МустаФа-паша долазн међу ретке управнике у Турском Царству, а још међу ређе управнике Београдскога Пашалука. Он је скоро пуних девет година био управнпк Београдскога Пашалука и време његове управе осталоје, ууспомеии Срба, као вј)еме благе, добре и мудре управе. Срби су за време његове управе ужпвали у пуном смислу автономне повластице, које им је давао Ферман од 1793. године, и навикли се да порез одсеком плаћају, да њихови кнезови куне данак, да Турци не смеју улазити у ноједине кнежине нити узнемиривати народ по селима. Осим тога, по заиовести Хаџи-МустаФиној, организована је српска војска за одбрану иашаЛука и Срби су се борећи с јаничарима 1795. и 1797. —1799. научнли како треба војевати с Турцима. У исто време они су познали какво је стање турске војске, какво им је царство, какве су паше као војсковођи и заповедници и т. д. Осим тога Хаџи-МустаФа-паша био је највернији присталица реФорама у Турском Царству, један од најревноснијих помагача султана Селима III и је,лан од најчеститијих управника, каквих је у то време било мало у Турској. Био је одличан заповедник, храбар и неустрашан човек, веран служитељ царства, који вршећи дужност своју уме умрети на дужности. После смрти Хаџи-МустаФа-наишне јаничари узму свеколику власт Београдског Пашалука у своје руке и почну радити као што су радили ире Кочине Крајине. Проф . М. ВукиЋевић

Ш®