Nova iskra

— 52 —

Полуострво и његове народе, да бих јасније представио, какве велике научне задатке има наш Универзитет. Ти су проблеми често такве врсте, да балканске студије могу бити од великог значаја за опште научне резултате. Јер све науке полазе од проматрања, и највећи научни проблеми се решавају на основу оштрих и дубоких опсервација у оним областима или на оиим предметима, који су за та решења најповољнији. Многе се области земљине. површине одликују својим нарочитим појавима или неким особито прегнантним народним особинама, и такве области имају своје нарочите проблеме. У њима мора ирави исиитивач иоћи с друкчијих иолазних тачака, мора кашто да тражи и нове мвтоде , да би решио питања и тако дошао до нових идеја и погледа. А видели смо да Балканско Полуострво скрива специФичних проблема, затим таквих, који се овде дају најбољо проучити. Зато мислим да је у научном погледу главни задатак нашег Универзитета, да развије валкашке школе научног исиитивања, које би повим погледима оплодиле општу науку. Методе и процеси научнога рада. Којим се методама и којим процесима духовнога рада могу да решавају горњи и други ироблеми, који би били иостављени ? Научни рад природних и друштвених наука почиње сабирањим и обрађивањем грађе. То је познавање и одређивање предмета и појава, посао врло користан, који се, изгледа, неће још дуго исцрпсти, нарочито не за наше области. Његови резултати — то је она грађа, од које ће после даровити архитекти да подигну велику научну зграду. Кад се оваква грађа систематски групише и класиФикује, онда се тек виде слаба места и празнине опште научне зграде. Солидни радници ове врсте, одарени извесном моћи опсервације и чврстином мишљења и рада, дају резултате, који увек остају. Научне послове ове врсте могу радити сви вредни људи, који су имали школе; зато је овде највише радника, често и непозваних. Последњи, слаби радници терају науку, као оне занатлије, које шаблонски раде: не виде ништа изван уског круга својих предмета, не гледају око себе, често не запазе ни очигледне конексе, укратко укоче се у једном циклусу и бавећи се, истина, научним објектима, они врло мало научио мисле; за многе се збиља може рећи, да ништа не мисле осим оно што су други пре њих омислили. Када један даровитији или светлији дух уђе у те њихове дугогодишње радове, често их види у сасвим другој светлости, и тада је исте радове потребно или прерађивати или изнова извршити. Али такви слаби научни радници могу да направе неред само на тој првој степеници научнога рада: детерминисања, класиФиковања. Они се по правилу не уздижу на више нивое научнога рада, али, ако се уздигну, махом се одмах види безначајност њихова посла, бар је виде они којима је тај ниво природна научна средина.

Виши ниво научнога рада почиње дубоким опсервацијама, које често садрже у себи и објашњење Факата и појава, и кашто доводе или указују на веће конексе. Из таквих се проматрањд рађају хипотезе, често само радне хипотезе, тј. такве, према којима треба дал>е испитивати. Оне се не морају одржати; али и онда, кад се не одрже, од њих је често врло велика корист. Поменуте опсервације вишега реда могу се чинити на земљишту, проматрајући 1'еограФске и геолошке карте, у музејима, заводима и лабораторијама. За ову врсту тежих и ређих опсервација могу се образовати и радом усавршити и они, који имају мање дара. На .првом им месту може помоћи озбиљна научна гпкола, која мислп и на проблеме упућује, затим рад и вежбање с даровитим и добро упућеним проматрачем. У ио<'.1едњем случају онитребанарочито овода запазе. Могу два учена човека гледати исти Факат или исту појаву. Један ће их посматрати као и остале обичне појаве; њему, дакле, тај Факат илн појава ништа не казује. Други ће наћи неку њихову нароч!1ту особину и осетиће њихову праву вредност, ону коју можемо да осетимо нашим умом, ипак несаврптеним апаратом. То је проматрач од дара или можда од веће интелектуалне осетљивости. Чесго се само на основу једне, двеју опсервација, које су проматрача врло импресионирале и о којима је морао дуго мислити, створи у његовој глави проблем, нађе му, одмах или после дугог мишљења, и хипотетично решење, које тек после испитује на земљишту и увери се, да ли одговара осталим Фактима и.ли појавима. Могу такве опсервације да буду повод многим проблемима и пространом плану рада, који научњак годинама разрађује и проблеме доказује. Махом су овим процесом постале и највеће теорије. То су прави процеси научног стварања. Али ово није само рад интелекта. То је у великој мери рад имагинације. Имагинација ствара слику процеса, акције, закона. Без ње нема стваралачког научног рада. Она је за научника ове врсте исто тако важна као и за правог уметника. Проматрањем природе или врсте седимената и реда, којим су они по дну неке котлине сталожени, може научник од имагинације да себн створи слику: о великом језеру које је ту котлину испуњавало, о колеба,њима његова нивоа, о притокама и отокама и о потпуиом исушењу; у кратко, може он умом да нређе цео живот тога језера. Због тога нпр. што се отари речни шљунак налази на висинама н на местима где он, изгледа, не би требало да се нађе, може помоћу имагинације да, сене мисао о старим и унипттеним долинама, рекама и њиховим системимн, који су били сасвим друкчији од данашњих. Али у оба ова случаја, као и у осталим сличним, треба после тога дуго проматрати и утврдити, да ли се остала Факта слажу с том сликом, коју је имагинација створила. Имагинација је, дакле, од највећег значаја за стваралачки научни рад, али, да је тако на-