Nova iskra

— 53

зовем, научна, имагинаццја, која полази од дубоких ироматрања, истина ирло чеото од мало таквих проматрања. Оасвим су друго спекулације без основа или маштанија, која не полазе од Факата или нолазе од погрешних Факата, и код којих, изгледа, права имагинација п не долази до значаја. Има, напослетку, једна особина осећајног живота, која је такође од великог утицаја на научни рад, али не знам да ли ћу вам је моћи прецизно исказати. У нас има реч слуктити, човек олукти, осећа појаве, догађаје и процесе. То је врло често случај с научним нроблемима. Нема се још никакво прецизно и дубоко проматрање, које би навело на идеју, али се осећа, кашто врло осећа, да се у извесном правцу има иешто да нађе. Свакојако, с тим нравцем није испитивач непознат. Ово слукћење идеје ретко превари. За њим треба поћи. Можд& је то стање инкубације дубоких проматрања и идеја. Али се и по овоме види, да није само интелекат довољан за изиалажење и решавање научних проблема, нарочито за изналажење. Око интелекта има скривених струја осећајног живота, које су од великог утицаја на интелекат. Има коштуњавих нитања, која се одупиру решавању; затим има старих утврђених мњења,

за која се осећа да нису тачна, али се не могу да нађу нова решења. Испитивач се ломи око таквих питања, докле се моментано не исцрне. Онда је најбоље да остави та питања. Дешава се, да се онадоцније сама јаве у испитивачевој свести, позову га управо да их решава. Може ик и тада не решити. Онда треба гледати, да се уведе нов елеменат или нова опсервација, или треба цело питање обртати и превртати, схватити га с другог гледишта. Кашто је овај случај. 0 истом се питању баве две три науке, али га третирају с разних гледишта. Треба владати не само резултатима, већ и методама испитивања и тих наука и покушати да се реши проблем комбинованим радом, проматрањима и погледима разних наука. Познато је како плодне резултате даје комбиновање метода и гледишта ФизиограФије и стратиграФске геологије или прве и климатологије. По овоме је јасно, да они испитивачи, који се баве решавањем проблема, треба да владају, озбиљно да владају бар двема трима еуседним наукама. Али је нарочито у оваквим, коштуњавим научним питањпма врло важно умети одложити свој суд, оставити га да сазри и да се учврсти. То је уопште у науци, као и у обичном животу, особина од велике вредности, али само кад се са оном мером врши, на коју наводи тачан инстикат. (НАСТАВИЂЕ СК)

шла си.

д

^ошла си мени, а у дане поане, Дошла си тихо, иод мистичним плаштом, Свечана, нема, са обманом таштом, Да новим јадом душа ми се косне, Да будем жртва судбе немилосне. Дошла си... Тако блесак муње сине Кроз ноћну таму пун бела сјаја, За један тренут са|буромЈсе спаја, Београд.

,, :: : ' / Па се угаси и занавек мине, Л за њим бура и још веће тмине! Дошла си мени, да ми, душа грца, А тело дрхти под ударом срца И да те мрзим, да се бојим тебе, Ал' да те молим пуна вере. благе: О, дај ми моћи, храбрости и . снаге, Да те задржим вечиТо код себе. Јела Спасић