Nova iskra

104 —

И у нашем друштву број уметника, или бар гших који хоће да су уметници, све је већи. Пошто је бити уметник само но себи квалиФикација највнше врсте, којом се смртни може ионосити, то онда није никако чудо, што хоће да су уметници, или бар да тако изгледају, и они који на нротив самим животом својим казују, да им, ни у једном моменту, осећање Лепога није срце загрејало. Па како је у погледу осећања Лепога с једне стране опет у нашем друштву ни једног јединог нема чије би мишљење о Лепоме било меродавно, то и јесте узрок, што у нашем србијском храму Леиога влада хаос, и што они, који имају осећања за Лепо, не знају којим им путем ваља ићи, шта им ваља читати, шта гледати, па да то своје осећање усавршују. Кад неко, тобож спреман за оцену Лепога, у каквом најобичнијем сељачком простаку, чија памет тек ако је нешто мало већа од памети ма које ћурке из његова села, пронађе уметника, и кад видите да се и такво мишљење и оцена у нашем друштву може сматрати за меродавну, ви онда одмах можете знати и како бедно морају изгледати душевне прилике у нашем друштву. Кад видите да се за Леио бори и човек који заудара на прл>авеж и ракију, човек који се не стиди онога чега се и последња свиња стиди, да се оиије, па да и оно мало од Бога му дате памети утогш у блесавост, — зар и ту треба ма шта доказивати, колико је тај, на против, далеко од свакога појма о Лепоме ?! Али, на жалост, међу нашим уметницима изгледа као да постоји нека врста традиције која категорички захтева да уметник, наравно само онај који је прави, мора пити и опијати се; мора се у говору служити најскандалознијим изразима, и мора, кад већ иде у каФану, тражити најсмрдљивије уџаре које посећује друштвени олош. И према томе, може ли бити икакве, ма и најмање сумње о правој интелектуалној вредности, спреми, знању и осећању Лепога код тих људи, који, осећајући у души сву бедност своју и немогућност да обичним средствима изнесу на јавност доказе о својем знању, спреми и дару, лаћају се тих одвратних баналности да њима, као нечим необичним, нама обичним смртиима докажу своју — генијалност?! Овде би нам неко, али, наравно, само неко мале памети, могао рећи: кад се говори о делима каквога уметника онда се говори само о њима, и она се оцењују без обзира на то, да ли је уметник, њихов творац, пијаница или није, да ли је у обичном животу баналан или није, да ли бира средства да би своје материјалне прилике по-

правио или не бира; да ли лаже или говори истину, да ли је иодлац или је човек поносит, свестаи и својих права и своје дузкности, да ли је частан или нечастан. Тамо где владају лажни појмови о уметности у опште, и о Лепоме, таква питања поставиће вам од сваке стотине тако званих уметника њих деведесет и девет; али, како бар ја мислим, тамо, где је иојам о Лепоме у свим својим маниФестацијама подигнут на степен религије, тамо се мора знати, тамо се мора имати чврсто уверење о томе: да између мајке и детета што под срцем носи не може бити тешње везе и јединства но што је има између уметника и дана које проживљује, и дела и поступака његових у обичном животу. Уметник у обичном животу подлац и неваљалац, уметник а у обичном животу нечастан, такви појмови могу владати само у ниским друиггвима, у друштвима која су у декаденцији. Ја знам да су прошла времена кад су људи у уметнику, који је делима и животом својим био уметник, гледали Уа1;е8-а, гледали пророка, и најбољег учитеља људског рода; али тврдо верујем, да ће та времена опета доћи, и то баш у пркос тако пеочекиваних и славних резултата, што их је људству наука дала. Како се мени чини, нека наука пронађе баш и елиКсир живоТа и камен мудрости; нека Фено .менални.м каквИм открићем својим учини, да једаред за свагда нестане болести у људском роду, и да сви људи иостану подједнако богати и милијопари (попгго им је то данас свима једини идеал), и да сви живе по пет стотина година, — ипак сви ти резултати неће пружити ни најмању парцелу светлости Духовиој ирироди човековој, тој јединој, у којој лежи и срећа и несрећа његова. Јест, сви ти резултати не би ни најмање олакшали духовним патњама његовим, јер би и после њих чак и здравом и младом, и силном и богатом, и срећном и задовољном вечне тајне куцале на врата кад год подухне ветрић; шапутале око прозора кад год запршти киша о њих; распињале се и носиле као бесне кад год олуја зајечи кроз димњаке и затутње громови црним облацима; или би му задавале загонетке кад год му се у сну мртви јаве, или му у соби у којој никога нема изненада одјекне необичан глас, а он сутра дан чује, да му је тога истога часа умро неки драг и мио. Тај немушти језик и то знање наука неће никад прочитати и научити. А баш и Да га ирочита и научи, тим неће учинити да тога знања и тога језика нестане. (СВРШИЂЕ СВ)