Nova iskra

— 103 —

инсектима, чије су царство ледина и шанчеви, којима људска нога ретко гсорача. Тишину ; што вас је свила, ретко прекида ма какав глас. По нека птица пролети близу вас иа ггасне или зацврчи: јави се на свој начин 1'оњена искуством свога рода, што се нагомилавао милијонима година. И пред мисленим погледом вашим, којем је светлост била зачетак, Формирају се све новији и новији утисци, догод вам се, на послетку, читаво то царство облика и боја не представи у једном једином појму о вечности. И кад после тога погледате на оближње дрво, на џбун, на стену, на шљунак, на гуштера, на лептира, на бубу, учиниће вам се, као да и новим очима и новом памећу гледате на све то. Између вас и свих тих представника органскога и анорганскога света неће више постојати никаква друга разлика до у облику. И тек од тога момента све што је људско представиће вам се у својој правој боји и вредности. „Кад је све што се види«, завапићете, можда, у тај мах: »један никад непојмљив комиозит неколико елемената само, а можда и једног јединог, који је нека сила изводила у све ове могуће облике и тонове за које знамо да постоје, зашто је само човеку дата подобност да због тога стално поставља себи питања накоја никад одговора неће добити?! Зашто је он управо створен, и да ли је сила која га је створила свесно хтела да њиме у дело приведе иеку намеру, неку замисао своју, и ако јесте, каква јој је намера могла бити ?!...« Али тишина ће и даље владати око вас; сунце ће и дал>е грејати; безбројни представпицн живота на хоризонту, које погледом обухватате, и даље ће бесвесно изводити живот: душевно мучење ваше у тај мах остаће без одјека; због вас ни најмањи листак неће задрхтати. Ма шта чинили, из опште хармоније, чији акорди одјекују на све стране, неће вам бити могуће иступити. И у другим, разним момептима живота, као и у томе, дух ће се ваш бунити и усталасаваће се осећајне струне дупге ваше, али

посматрајте само ту узнемиреност своју, ако само будете хтели, вазда ће је утишавати супце и силна светлост његова. Па кад вам се после тих реФлексија поглед, који је дотле блудио и ништа не видео, поново задржи на каквој слици у хоризонту, непгго пријатно а незнано, зрачиће са ње на вас, и сталожаваће вам осећаје и емоције, како ће вас на послетку, на лаким крилима, опет понети одушевљење тако да ће вам и она тајанственост, што вас је дотле мучила, иружити утехе и радости. V. Кад л>уди с горњим предиспозицијама, то јест они који лепоте у природи сматрају за једино благо достојно да се њиме човеков дух богати, — кад се, велим, ти људи крену у борбу за освајања тога блага, онда се они самим тим издвоје од свега сићушнога шго прати живот, и сам собом живот им се представи као велики један култ који се не може довољно опслуживати. Ти л>уди познати су под општим именом песника и уметника, и највећи међу њима сматрани су кроз сва времена као најсјајнији представници свију народа и свију цивилизација, и као последња реч моћи и способносги дотичног народа и дотичне цивилизације. Што је међу људима у нојединим друштвима борба .љућа и огорченија, изгледа да је и њихов број све већи. Њихове контемнлативне ирироде, јер то је основна црта свију уметника, поражене свакодневним примерима о нискости и мајушности душа оних који, на жалост, најчешће и најдуже воде бесвесне масе, — повлаче се да у миру ван масе, ван света, за ту исту масу раде више но опи којима није зазорно да је воде, да је варају и да преко ње глуиаве остварују своје личне користи. Отуда и долази то, што су политички радници, који само благодарећи масама заузимају високе положаје, радници најниже врсте, испод које ништа ниже нема, и што до данас ни један народ нису предотављали његови политички, но другп културнп радници.