Nova iskra

— 106 —

А Рако сс пријатно за себе осмехну, захвалан и својој Живани и новом пријатељу Житковчанину, што му на сабору у Варагама згодно утутну у руке оБај дукат. Вукоман одмах диже дукат и донесе иоручено ниће. Сељаци захвалише па и сам бег, говорећи да му није требало трошити зе. — Зашто није требало? — упита Рако. С добрим људима и с добрим агама, у царево здравље, иопити чашу ракију!... А на одије./10 не ваља гледати. Хе... могу ја и више избројити. Бег га још зачуђеније погледа и пружи му наслужену чашу ракије. Рако је ирими, поручи Вукоману да спреми једну кокошку, па приђе и седе до бега. — А оклен си, добар човјече? — упита га бег. — Ја сам главом Рако Козаревац. Ваљада си га чуо... А оклен си ти, ага? — Из Пештера... Шемседин-бег. — Хе... Чуо сам ти глас. А ти мени? Шемсија ућута и узврнољи се, не знајући шта ће да рекне, кад га иикад ни чуо ни видео није. — Па овај, казивали су ми... -— Казивали, а како да не казују. Рака, Обренова сина, из Козарева до Сељаника знаду... Немој се чудити што ме видиш овакога; путник сам, а земља се запалила, па не смијем ни да се обучем људски. И коња сам оставио горе на Кадијачи, сам пусти пусат на њему ваља пет лира. За једне зенђије дао сам у Пазару лицем два жута дуката... Хеј, ханџија, ракије овијем добријем људима. Дапас газда Рако чашћава, кад је овако тешк а човје ка нашао према себи. — Билаји си га нашао! — узвикну бег поносито. — А јеси ли веома богат, беже? — Па онако... лежим на једној несломл>еној хил>ади жутијех меџидија, а да не помињем што је у ћемеру и бисагама на мојем дорату. То је само алиш-вериш. — Хм... Зар не вшпе ?.. А знаш ли ти кнеза Придворјанскога у Колашину? Јеси ли му видио кадгод имаће и силу, јеси ли чуо за њега? — Пролазио нијесам, али сам чуо да је веома јак. Има, казују људи, велику земљу, воденице и ханове, многу стоку и велики сербезлук. — Нпје те лагао ко ти је то иричао. Нећеш вјеровати, а ја би му за све то одједном на једној дасци све жутијема подмирио, и око да ми се пе намрди и да ми јоит толико остане. — Ба! — узвикиу бег и погледа све редом, као да хтеде рећи: „0, људи чусте ли и ово чудо ?..." — А шта мислиш? Баш тому кнезу ја сам вигае од иоловине земље купио мојим новцима, па га још чекам: као велим да га притегнем за наплату — он оде, као кад комарцу извадиш једно ребарце. А мени се не познаје. И вољан сам, душе ми! Нека један Србин пропјева уз мене, кад ми је дао Бог... Вукомане, дај ракије добријема људима! Ханџија опет донесе ракије, која све више и више одобровол>аваше и говорнике и слушаоце,

једне да се хвале а друге да слушају ово чудо од човека и богаства. — Ти си, беже, ишао из Митровице низ Ибар. Видио си многе воденице. Све до Бањске су моје. Само ироклети зулум, па не смијем да кажем, но сам нашао аге и уортачио се, и оне гласе на њино име. А шта ти имаш, беже ? — Па находи се по ђешто. Имам у Пештеру земље, испаше и планине, брат брату за пет хиљада лира да да. Имам двије воденице, имам двеста грла говеди, имам пет-шест великих буљука оваца и једно пет стотина волова за трговину. — А ваљалице ? — Немам, Рако. — А ја имам четири ступе на Козаревској Ријеци и двије у Чечеву исиод Мокре. — Али ја имам велику ергелу коња; чисто љутито и поносито проговори бег: — моји се хатови продају у Пазару по тридесет лира; имам на Дугој Пољани хан; имам у Пазару два дућана; имам... — А имаш ли кулу и сербезлук у њој прекиде га Рако лукаво, желећи да га пегде наведе на танак лед. — Имам, валај, на три боја све од тесана камена. Собе застрвене као по градовима, везир јали десгхот-еФендија да ми дођу не би ме било срам... Па имам посуђе и такуме све из Стамбола и Сељаника, сам сам куповао кад сам тамо по трговини ходио. За сам кавени такум дао сам десет златнијех лира... Вукомаие, донеси сад на меие ракије свијема овђе. И Шемседин-бег воли да попије коју с добријема људима. — Част нека је турковању твојему, беже... Имао си и ти, бога ми, доста. Али да ти је виђети моју кућу. То није кућа, но су двори мало уличнији од царскијех и ћесарскијех, што се у пјесмама пјевају. Само за башчу и шедрване шта сам силе пара потрошио, могао би купити два овећа села. Па после собе! Хе... не хвалим се. Све је чисто, шшсосано, све се сјаји. Овакога ме ђеца моја никад не би пуштила унутра... Валај, три сата да переш ноге на мојим шедрванима, па послије да уљезеш унутра!... — Бака, бака! — Па велига посуђе... Да не дирамо друго, но само да ти рекнем коју о чибуцима, везеним у сребро и са великим ћилибарима, као јабуке што су на пећским гшштољима. Има их, валај, пун један зид на чардаку. Наређани један ио више другога, опружени преко зида, па се шарене као змије. Самом чибугџији плаћам лиру на месец. Е, кад ми он донесе чибук и задуманим, баш не жалим што свијетлом цару плаћам готово сто лира дације. — Ене, ене! — чуди се бег. — Па што имам такум кавени — продужаваше Рако, већ сасвим заборављен, као да је на седмом небу: — ^вадесет Филџана у двадесет златнијех зарФова — двадесет лнра, а табља, беже, питам те ја, а табља? — Естаквурулах! — узвикну бег и не :шаде друго што, но опет поручи ракије.