Nova iskra

— 299 —

Капела у патријаршком двору у Сремским Карловцима

су. И зато њега налазимо и у заснивању савременог натурализма. И ако је био романтичар у избору предмета, не обраћајући много пажње животу свога времена, његови поступци, начин његов већ су натуралистични. Истина, и ако је био ушао у струју натурализма, и ако је имао дара да све опише, као прави уметник и поета, он тај дар свој није примењивао на све предмете без разлике, и ако у ствари нити је ружноћа нити вулгарност вређала његов дилетантизам. Он је волео да ради само на пољу чисте уметности, и радије би отишао до краја Индије но што би пристао да напише какву Госиођу Бовари на пример, или Сентиментално васаитање. Али опет ако је начин израде Сентименталнога васиитања и Госиође Бовару онај исти који је и у Саламбо , начин израде Саламбо-а исти је као и онај у Роману једне мумије. Уводећи тај начин израде у уметност и Готије, а за њим и натуралисте унели су у уметност сасвим нове скрупуле егзактности и прецизности. Само како се мени

чини они су у томе били прилично педантни, јер мање стила, а мало више емоције у томе њиховом раду, много би нам боље дошло. Тек те скрупуле њихове заслужују похвалу, и у будуће само на штету искрености, истине и тачности у уметности, могло би се нањих заборавити. Кад би хтели и даље да продужимо лако би било наћи и других трагова утицаја Готијеовог све до наших дана. Тако на ггример кад још и нашихдана какав мали песник или какав млади писац романа аФектирајући гледају позориште као „уметност нижега реда", они без сумње нису то наследили нити од писца Свећњака, нити од писца Руј Блаза, него од Флобера, који је, међутим, и сам јако жељкао да и њему пљескају на позорници, и, преко Флобера од Готије-а, који и сам није био баш потпуно убеђен у такво своје мишљење, али који се на тај начин светио због досаде свога драматског Фел/гона. Исто тако кад се праве да их живот и њихово доба ни најмање не интересира, и то су они од Готије-а научили, а не од Ламартина или Виктора Иго-а, који би и због свога покоја, и због своје славе много боље урадили, да се нису толико мешали у политику. А то нису научили ни од Балзака, ни од Жорж Сандове, ни од Сен-Бева, ни од Мишле-а. Па онда, нека нам ти који са висине проповедају доктрину уметности за уметност (Гаг^ роиг ГагЧ) или „аутономију уметности« као што је говорио Готије, нека нам ти кажу: који је то човек у овом бурном веку у којем живимо, који би био прави представник такве уметности? Можда Флобер ? Али пре Флобера би опет дошао Готије. II ев1; с1ап8 1а паћн-е, 0 ев1; с!е ћеНез сћовез: Без го 881§ по 18 0181Г8, <1е8 рагеззеивез гозев; Без ро61е8 геуеигз, е4 с!е8 ти81С1еп8 СЈш вЧвдиШеп! реи <Ге1;ге ћопа сИ;оуеп8, СЈш ујуеп1; аи ћавагс1, е! п'оп1; <1'аи1;ге8 тахЈте, 8топ ^ие 1;ои1; ез1; Меп, роигуи ^и'оп аН; 1а Нте II е8<; с!е сев еврг^з ^и'ипе Гадоп с1е рћгавеа ХЈп сег1ат сћо1Х с1е то1;з МепЂ ип јоиг еп ех^аве 13'аи1;ге8 8егоп1; ерпв (1е 1а ћеаи1;е с!и топс!е, Е1; с!и гауоппетеи1; (1е 1а 1ит16ге ћ1опс1е. 11з ге81;егоп1; с!е8 то18 а8818 (1еуап1; <1ев 11еиг8, Тасћап1; с1е 8Мтрге§пег с1е 1еиг8 Т1Уев сои1еигз. И ако то нису баш најбољи стихови које је написао, и ако је прозаичност у њима и сувише јака, а оно смисао им је бар јасан, и значајни