Nova iskra

— 63 —

тога се поље морало претворитм у језеро. Кад је нестало глечера понори су се отворили и вода је постепено отекла, највише кроз понор Ћипур, према коме се, кроз велики део Цетињског Поља, Фомирало речно корито, које се и сад распознаје. Пошто је река (Цетиња) пресупшла остало је суво карстно поље под Флувио-глацијалним материјалом. Ово исто вреди и за Његушко Поље, које је засуто материјалом глечера, чије је лежиште било у цирку, где је сада језеро испод капеле владике Рада, на Језерском Врху. Глечерски трагови много су знатнији у околини Дурмитора него на њему самом. Испитујући иластику земљишта и остатке старих глечера Васовић је утврдио, да је пространа висораван Језера, на и. и ј.и. страни Дурмитора, било лежиште моћних глечерских маса. Она је таласаста (средње висине од 1400 м.) с облим а ииским узвишењима и благим улегнућима, од којих су нека испуњена водом (језера), а друга личе на испражњене језерске басене. Сва су та језера постала глечерском ерозијом. Свуда но Језерима има доста материјала подинских морена. Од Жабљака до Јунчевог Дола, и на заравни Ивици, Васовић је нашао друмлене т.ј. блага узвишења од шл>унка, облог камења и песковите глине; то су иодинске глечерске творевпне. Долина Буковице изгледа као корутина, којом се спуштао глечер. На уласку у Буковпчку ТТТуму находи се крајиа глечер. морена, чији је ФОТОграФ. снимак изнесен на 176. страни. Од брда Крњева, исиод иланине Војника, настаје таласаста зараван с иодинским материјалом. Она се зове Никшићка Планина, висока је 1350—1400 м. у свему личи на Језера, (само нема језера) и стоји према Војнику као Језера према Дурмитору. На тој висоравни, између Гвозда и Крстаца, било је глечерско лежиште. Глечер се спуштао на ј.з. крају Ивањске Стране; језик му је лежао у Ивановом Пољу, које је затворено двема крајним (концентричним) моренама огромне моћности. Горње Луковско Поље је типски пример за прелазни конус, којим материјал крајне морене поступно прешао у чист Флувио-глацијални нанос, какав се находи у Доњем Луковском Пол>у (проФил на 178. страни). Глечерске масе из поменута два лежишта (на Језерима и Никшићкој Планиии) морале су комуницирати бар за време највеће глечерске експанзивности. Ово је Васовић закл^учио по томе, што се материјал крајне морене састоји од песковите глине измешане с крупним (заобљеним и незаобљеним) блоковима свију стена, које се находе на Војнику и Дурмитору. Врло је вероватно, вели он, да је сав предео од Дурмитора до Крстаца (буковичког) био покривен Фирном и глечер. ледом. А из те ледене масе вирили су шиљати облици Војника и Дурмитора као иунагаки (на гренланду), који су давали материјал површинским моренама. проф. Т. Радивојеви -Ц

* Покрај свих овојих, на првоме месту хигијеноких и просторних недостатака, Народна биб.шотека ипак, из године у годину, ноЈсазује стадно наиредовање. — У години 1910. читадо се: у читаоницама 16.(М4 књиге (10.770 научних; 5.724 забанне); ван биб.шотеке 556 књига (325 научних; 231 забавна). — Од овога читано је: орпоко-хрватских, свега 11.807 књига (7.884 научне; 3.92 3 забавне), словрноких (бугароке, руске и др.) 4 07 књига (187 научнпх; 22 0 забавних), француоких 1.8 78 књига (1.013 научних; 86 5 забавних), немачких 1.688 књига (1.548 научних; 1 40 забавних). Од писаца иајвигае оу читани: сриски: Јован Скер.шћ (235 пута), Вранисдав Петронијевић (220 пута), Сдободан Јоваиовић (218 пута), Ст. М. Љубиша (49 пута), Јанко Весединовић (42 пута), II. II. Његош (41 пут). — Словенсни (руски): Тодотој (322 пута), Достојввски (187 пута), Горки (72 пута). — Страни: А. ВаисШ (303 пута), V. Нидо (2 54 пута), А. Ргапсе (134 пута), Поред овога узимано је: часописа српских 3.478 пута, часониса страних 201 пут, по.штичких дистова 1.62 3 нута. Од српских часописа читани оу највише: Српски књижевни гдасник (879), Дедо (485), Летопис (276), Отаџбипе (169). Читадаца је бидо овега 22.142, и то: Ђака: 1 8.320 (1 6.175 мушких, 1.755 женских); Професора: 1.877 (1.8 1 5 м., 62 ж.); Чиновника: 72 3 (716 м., 7 ж.); Грађана: 5 00 (340 м., 1(10 ж.); Новинара и књижевника: 3 87 (3 8 1 м., 6 ж.); Странаца: 2 70 (216 м., 54 ж.); Пензионара: 217 м.; Уметника: 100 м.; Учитеља: 58 (54 и., 4 ж.); Адвоката: 37; Свештеника: 20; Официра и војника: 18; Аекара: 5 (3 м.. 2 ж.). * Свештеничко Удружење Краљевине Србије покренуло је од нове године попударан редигиозни дист „Хришћанин". Издази сваког 1. и 15. у месецу. Годишња му је цена 2 динара, а штампа ое у в. 8°, на 8 страна. Ово је шести црквени лиот у Србији. * У преводу артил. нотпуковника Драгомира Ж. Стојановића изишла је из штампе „Студија о борби" од француоког пуковника Ардана ди Пика. — Цена ? * У редовном издању Друпггва Хрватских Књижевника (књига деоета) штампане су: Новеле Ива Војновића. Књша ирва: Пером и оловком. — Ово је ново и дефинитивно издање. Књига је у 8°, има 143 стране, а цеиа је 2 круне. * Овогодишња скупштина Матице Хрватске донеда је (10. о. м.) ове оддуке: 1. Одбор «М. X." Овлашћује ое, да у будуће пеуредно или неиоправно напиоане руконисе једноотавно одбије ; 2. да се сазове анкета о јединотвеном хрватоком језику и нравопис.у. Имају се нозвати сва друштва која издају бидо каква дела иди часопиое. Са практичне би нак стране било најупутније издатн књигу о стиду и духу језика, са најобичнијим ногрешкама. 3. Анкети оазваиој за договор о јединственом хрватоком језику и правопиоу препоручује ое да гато пре проучи питање о оснивању заједнпчке хрватске издавачке књижаре свих прооветиих друштава у оврху ширења хрватске књиге и уређења хрватских књижарских прилика. * У Њујорку је штампан „Бадкан", орпс.ки народни календар, уредио Петар О. Стијачић, штампано у Српокој Штампарији. Ово је друга година календару, а цена му је 2 5 оента. * У Америци данас има 1 5 српоких цркава, највећа је у Бјут-Монтани, подигњута 1 905. године. Од српоких установа у Америци има: 4 читаонице, 4 клуба, 2 певачка друштва, 6 штампарија, 4 књижаре, 1 Добротворна Задруга Српкиња и 1 Срноки Народни Фонд. Разних орпских друштава има око 2 00, од којих је највећи део у Српском Иравославном Савезу „Србобран", ((Српском Црногорском Савезу", Савезу Сједињених Срба ((Слога 8 и Српској Бокељској Заједници. Осим тога у Њујорку има Српско Одељење Сдовенског Уоељеничког Друштва, Свега српоких листова има ооам. —