Nova iskra

193 —

БЕОГРАД, ЈУЛИ 1911. ГОДИНЕ

Власник, Живојин 0. Дачи+ј Краља Александра улица број 26.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије,- на годину 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се власнику „Нове Искре", а рукописи уреднику. Рукописи се не вра^ају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Уредник, Риста Ј. ОдавиЂ Капетан - Мишина улица број 8.

БРИГА ОЦА МЕТОДИЈА

0<~>. е,г

удећи по свему, Његово Преосвештенство, (илм како смо га ми звали краће: Госиодин), није имао разлога да се љути, те су биле излишне бриге оца Методија. Дан је био чист, ведар септембарски дан, без слане и жеге, и врло подесан за путовање. Пут раван и убивен, без прашине и камења, те су се каруце лако њихале и одмицале уз потмуо топот коњских копита. Околина је мило привлачила пажњу и мамила око, тамо, куда су се виделе зелене заотављене ливаде, њиве са стоговима жита, гумна са вршајима, камаре окомишана кукуруза, садевена сена, сламе, шаше... Путем су крчала претоварена кола, људи раздрљених груди и знојавих леђа промицали су скидајући капе, а чобани се надметали у песми. И што смо се ближе примицали селу, било је све занимљивије, а из планине допирао је горски ваздух и пријатно нас миловао ио лицу... Већ неколико дана како се и сам сеоски пут проширује и дотерује, из обала вире сасечене жиле од дрвећа, које су до скора биле испреплетане по путу, изравнате су урвине и утврђена ћуприја на речици са неколике нове талпе, и одређени људи који ће се ту наћи, и у рђавом случају прихватити Преосвештенство и преко реке га пренети »дориносимо«. Ту, на реци, срели су нас пратиоци, неколико скоро-ислужених коњаника у тесним чакширама и шајкачама, на добрим коњима са цротшсном спремом, ноздравили нас салуФтирањем, па пројурили напред. Кмет, са једном гомилицом сељака, на малим коњпћима, умршених грива и дугачких репова са силество боце и чичкова, касали су за нама и око нас на самарицама, цимајући ногама и измахајући у коњске трбухе... Из сниских прљавих кућа повиривала су чупава чел>ад и забезекнуто гледала то што

дотле нису видела, а стари људи излазили су на пут и с прекрштеним рукама стајали гологлави док прођемо... Црква без торња, мала као кутијица белила се на, брегу изнад села, на једном пропланку, видела се из далека, и лепо изгледала у ситној, још зеленој, шуми, што ју је са свију страна окружавала. Кад смо се иомолили, људи, у чистим и белим преобукама, ужурбано су промицали цркви, затим изби из шуме један клобук дима, пуче прангија и разлеже се долинама, а за њом се чу и звоно. Пред црквом стајала је група упарађених и гологлавих сељака и ђака са учитељем, а пред самим црквеним вратима месни свештеник, средовечан човек пуне смеђе браде, у одјејању од алево-угасите стоФе, држећи у једној руци крст, а у другој јеванђеље, и за јеванђељем прикривено парче хартије са скицираном 'беседом, коју већ петнаест дана говори пред учитељем и виче му: »Ваше преосвештенство, премилостиви архипастиру", ■— страхујући да се не збуни. И није се збунио. Добродошлицу ову, са сходним стихом из Св. Писма: »благословен грјади во имја Господње®, пуну радосних осећаја и тоилих жеља, за следбеника Св. Саве, неуморног, прослављеног, гласовитог архијереја, изговорио је лепо, са мало дрхтавим гласом и уз лако треперење одежде на десној руци. Учитељ се нарочито извиривао и загледао у обрву архијерејску, па уграбио прилику да шане попу, док је певао тропар храма, да се не брине, јер га је задовољио. И доцне, на бденију, где су се свештеници надвикивали за певницама као да су полагали исиит из пјенија; и после бденија, по изласку из цркве, ишло је све гго тачно утврђеном реду. Док је Господин, окружен свештенством и првим људима из села, застао пред црквом да му љубе