Nova iskra

— 284

Јер модерна биологија смиелила је иројски план: да непосредно удари на саму старост. Она сматра да је могућно помаћи у назад рок њене појаве. Човечји организам био би тако заштићен од њених опасности. Њега ће бранити, као што ћемо мало час видети, читава војска ратника, решених да не допусте непријатељу да изненади тело, поверено њихову надзору. Да бисмо схватили могућност ове револуције, коју ватрено желе сви људи, покушајмо да протумачимо Физиологију старости, према најновијнм подацима биолошке науке. Ми разликујемо у крви, поред црвених крвних зрнаца, познатих под именом фагоцита, чија је задаћа да пружају ткањима кисеоник из ваздуха, и бела зрнца, лајкоците, којих је мање на броју, мада и она врше веома важне радње. Фагоцити и лајкоцити су обоје бића од по једне ћелице, чији је позив да сачувају наше тело од сваковрсних микроба. Чим се ови наметљивци појаве, удружена војска Фагоцита и лајкоцита устреми се на дошљаке и прождире их. Ова операција не бива увек жељеном тачношћу и успешношћу. Час је војска што осваја с-увише јака, час је војска што брани сувише слаба. Тада настаје дуга и свирепа борба, и од резултата ове продужене борбе зависи, у целини, безбедност, па и живот нашега тела. Ако победноци, микробиосвајачи, задобију човечје тело и, пошто га себи подчине, ослабе му отпорност, убрзавају његову старачку изнемоглост, те изазивљу смрт. Ове непрекидне борбе граде битни услов нашега живота. У тајнама наше личности откривају извежбане очи модерног биолога иројске борбе миријада бића, ради одржања и обезбеђења нашег организма. Ну ове непрекидне борбе доносе многе рањенике. На ратном попришту леже раслабљене ћелице, неспособне да врше своје природне радње, па шта више, има их и мртвих. Важно је да се ови отпаци што пре уклоне, јер у микрокозму, каква је унутрашњост нашега тела, мртви и лешине не могу вечито и некажњено лежати на своме месту, исто као ни на бојноме иољу. Мора се по сваку цену извршити сахрана и уклањање мртвих из средине живих. То је улога која исто тако припада храброј војсци Фагоцита и лајкоцита. Хајдемо даље у своме упоређивању. Као што се у лоше организованој држави често пута обрћу они, који су позвани да јој бране земљиште, противу других, којима треба да дају заштиту, исто тако покрећу наши једноћелични чувари своју војску противу државе — организма коју треба да бране. Овај братоубилачки рат у толико је лакши, у колико ткива, што састављају наш организам, постају са своје стране жртве узајамне борбе. Наши главни оргаии, као јетра, мозак, бубрези, представљају две врсте ткива. Има најпре везивно ткиво, које гради неку врсту ослонца, а затим »племенито ткиво (( , т. ј. ћелице свој-

ствене свакомс органу, које имају да врше и које извршују његове природне радње. Слабљење свакога од ових органа изазвато је нестанком или изнемоглошћу његових племенитих елемената. Њихово мес/го заузима везивно ткиво које, будући нижег рода, нагло се развија у свима правцима. Лекарски израз склероза, артериосклероза тачно одређује извршену операцију. Губећи своје племените ћелпце, које замењује везивно ткиво, орган се стврдњава и престаје да ради правилно. Тако избија на видело раслабљеност мозга, или болест јетре и бубрега. Вратимо се својим добрим, а кадшто лошим изворима. Кад примете онадање наших органа, и у колико се племенити састојци показују све слабији, наши вајни чувари устреме се на њих и униште их, као да су то обични уљези. Пред унутрашњим непријатељем показују се племените ћелице немоћне. Склероза осваја наше органе, другим речима, старост се ближи крупним корацима, а смрт, крајни резултат старачке изнемоглости, приближује се и прети. А који су то лоши војници, који тако изневеравају своју свету ствар? Мечников наводи као резултат својих дугих опажања (у Аналима Пастерова Завода и у Биолошком Годишњаку), да ваља међу нашим чуварима — Фагоцитима и лајкоцитпма — разликовати две врсте: микрофаге, који имају неколико ћеличних једара, и макрофаге, који имају само једно једро. И докле нрви савесно врше своју дужност бранилаца наше органске баштине, дотле други, као преторијанска војска, убијају чак и оне које треба по позиву своме да штите. Решење проблема ласно је уочити : макроФаге, праве злочинце и штеточине по наше здравље и скоро искључиве изазиваче наше старачке изнемоглости, треба избацити из нашега тела. Треба им одузети могућност да продуже, или чак и да отиочну своја недела. Навикнут на благотворни утицај разних серума против штетних микроба, Мечников ја хтео употребити један серум, који би био способан да разори макроФаге. Како би то био жесток ударац за старост, схваћену као скочањеност нашег тела, кад бисмо успели да уништимо њене моћне савезнике! Серум беше веома н сувшпе снажан: његов утицај није се ограничио само на лајкоците и Фагоците са једним једром, већ је у исто време обухватио и добротворне микроФаге, верну војску и побуњене војнике. Стога се морало привремено одрећи овога серума и чекати да се пронађе други, који ће делати искључиво протир макроФага. Међутим се Пастеров Завод трудио да реши овај проблем посредним путем. Ако унутрашњи непријатељи успевају да се тако ласно дограбе наших ћелица, онда је то стога, што ове не показују довољно отпорности према овим наиадачима. Јер не заборавимо да су племенити састојци наших ткива и у нашој младости исто тако изложени прождрљивом апетиту макроФага, па