Nova iskra

— 315 —

болесно осстљини псрвп осећали су свежпму коју јајош иисам осећао. Вечером је, иодрхтавајући, седела завијена у плед. После недељу дана требало је да оставимо свој диван стан над језером и да пређемо на другу страну хотела, одакле се није могло видети ни језеро ни планине. На десет дана после послатог телеграма, угледасмо један Фијакер што је приступао хотелу, и у њему Ану Гавриловну и дојиљу са Клеопатром на рукама. »Не, то није случајно само, помислим у себи: то мора да је у вези са догађајима®. — Како? Зар нас нисте очекивали? А? весело узвикну Ана Гавриловна. Ево вам Ваше гаравуше!.. Погледајте само каква је то сада дундица!.. Питала сам се, с ким да иошаљем ту мачкицу ? А овамо п мени се већ одавно иутује у туђину. Па је тако и иснало. Олга се дивила њеној љубазностн и није знала како да јој захвали. Узе Клеопатру на руке, па је иоче стезати и љубити, никако је не испуштајући с очију. То јс било за њу прави празник. Клеопатра се пије отимала; смешкала јој се и пружала ручице да их љуби. Њено иосухнуло лшпце необично је подсећало на лице Олгино. Апа Гавриловна одмах је потражила одеЛ :>ење за себе, разуме се: најраскошније у хотелу. Далн су јој три собе са ванредним изгледом на планине. Нашла је да је то нешто чаробно, тешко да је и у самом рају боље. Ја сам је посетио, користећи се тиме што је Олгу сасвим окупирала мала гонтћа. — С Олгом ннје добро! рече ми сажаљиво Ана Гавриловна. Ти не замери, али ја што видим, то и кажем!.. А знаш ли, зашто сам дошла? — Знам да нмје ни због чега! одговорим јој шалећи се. — Разуме се. Зар бих могла тек ма како послати оно маче! Заволела сам је као своје рођено... А после тога, кроз неколико дана доћи ће овде и они... — Они ? А зашто ? упитах је мало убрзано и са више интересовања него што би требало. Не знам, да ли је Ана Гавриловна опазила, шта сам осећао при том саопштењу. Али је оно пробудило у мојој души интересовање према догађајима, који су за мене већ неколико месеца били скоро као заборављени. Зашто долазе? Ја то нисам хтео. Ја нисам хтео да се видим са Нађом, женом Масловитога, а такође нисам хтео ни да та иова жица зазвучи у мом срцу, док још није умукнула она друга, која је допевала своју тиху мелодију. — Зар она не зна да смо ми овде ? — Зна. Ишли су у С. Јер су, знаш, нмали сина, па им умро... Ах, не можеш замислити како нам је било тешко. Нарочито Ивану Јевсјеићу... Толико је жалио да смо се већ и за њега бојали... Мали је био исти отац. Да знаш само како су га чували, иа ето опет!.. -— Па кад она зиа, заигго долази овамо?

— Казаћу ти, Андреја: кад је бпла у С. поверила ми се: нећу се, вели, све дотле смирити догод се не разговорим с Андрејом. У мени се, каже, и сувише иакупило. — Ах а! — За то и долази овамо, — да се с тобом види. — А Ви јој саоиштите, да ја нећу тај састанак! — Како? Нећеш? изненађено упита Ана. Гаврпловна. Уосталом, додаде она некако збуњено: разуме се, она је пред тобом крива, веома крива... — Па како Ви то мислите, Ана Гавриловна, у чему је крива? — Па дабогме. Била је твоја вереница а удала се за другог! Ја се насмејах. — Ех, Ана Гавриловна, срећан живот наиравио Вас наивиом п пзбрисао сећање. Па зар сте већ заборавили да сам се прво ја другом оженпо? Та Ви врло добро зиате да сам баш ја највише желео брак Надеждин са Масловитим. Ја сам га и извео! — Да, да, тако је, доиста. — Е, па кад је то тако, по чему је онда Надежда Алексјејевна крива преда мном?Доиста ни по чему, као ни ја пред њом. Ми смо свршили своје рачуне. — Па зашто онда нећеш да се видиш с њом? — Зато што ие могу да трпим лажне положаје. Зар Ви то не разумете ? Моји одношајн с Надеждом Алексјејевном могу бити само чистими смо обоје довољно паметни да би могло друкчије бити. Али њен муж и моја жена имају иуно разлога да о томе друкчије мисле. Олга у све сумња шго се год тога тнче. Ја знам да она неће дуго живети, па зашто бих јој, без икаква разлога, загрчавао остатак живота? Што се тиче господина Масловитога — његова сумња може скупо статн и Вас и Нађу... Јесте ли ме разумели, Ана Гавриловна? — Ах, разумела сам те, драги, разумела! са пуно осећања рече Ана Гавриловна, а при том јој се из груди оте дубок уздах. Тај уздах, вероватно, био је изазван мрачним представама о могућностп да се сумња Масловитога може скупо платити. Ана Гавриловна одмах тог тренутка седе за сто и написа Нађи писмо, које је и мени изгледало уверл>иво. Доиста је правилно излагала моје мпсли. На крају је био и савет да се доселе ма где у близину Женеве а да ни у ком случају не долазе у Кларан. Наступише влажни дани. Затворисмо прозоре и почесмо марљиво ложити камине. Наш се живот свео на три собе (трећу смо узели за Клеопатру и дојиљу). Олга као да је већ заборавила да има планина, свежег ваздуха, језера, па чак и људи. Није показивала ни најмање жеље да изиђе из собе и да се надише ваздуха. Није ни помишљала на будућност, па чак ни на сутрашњи дан. Шивела је сасвим једио-