O demokratiji u Americi. Sv. 1

(066 | А Е

ишли неколицина добију исти број гласова, онда ће представнички дом избрати једног од њих за председника тајним начином гласања. Ако нико није добио ту већину, дом ће узети пет особа које су се истој највише приближиле и измећу њих ће избрати председника истим начином. Али кад се тако бира председник, онда се гласови броје по државама, и представништво сваке државе пма један глас. Један или "више чланова две трећине држава морају присуствовати, и већина свију тих држава непзбежна је за важност избора. У свима“ случајевима, онај којп после председника добије највише гласова постаје подпредседник. Ако су два или више кандидата добили једнаки броји гласова, сенат ће међу њима, избрати подпредседника путем тајнога гласања.

4. Конгрес може одредити време скупљања бирача и дан гласања, који ће бити један пети за све Савезне Државе.

5. Нико се не може избрати за председника ако није рођени грађанин Савезних Држава или ако није њихов гра-= ђанин у време усвојења овога устава; ако нема тридесет и пет година п ако није становао четрнаест година у Савезним државама. 15

6. У случају кад се председнику одузме звање, или у случају смрти, оставке или неспособности за вршење задаћа н дужности тога звања, оно ће се поверити подпредседнику. Конгрес може законом означити јавног званичника који ће, у случају разрешења од дужности, смрти, оставке или неспособности како председника тако п подпредседника, вршити председничку дужност докле узрок неспособности не ишчезне или док се нов председник не избере.

7. Председник ће за своје услуге примати, у одређено време, плату која: се у току времена за које је избран не сме ни повисити ни смањити. да све то време он не може примати никакву другу плату од ОСавезних Држава ни од које поједине државе.

8. Пре нето што ступи у дужност, полатаће следећу заклетву или завет: 5

пренете а