O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

Би: 7 ДЈ) књ

бало је практична рада. Унутрашње зло није бе могло излечити пропагаторским радом само кроз часописе и новине, које и иначе цирку_ лишу једино у уском кругу писменог дела становништва,. Ваљало је развити рад на широј основи; ваљало је кренути у борбу масе народне. А за ту борбу ваљало се организовати,

Ето, то су идеје, које су одредиле органивовање радикалне странке. И та организација беше изведена необично брзо.

Одмах после Берлинског Конгреса. 1880. год., ондашњи шефови радикални улазе са својим присталицама у изборну борбу против либералне Ристићеве владе и добијају велики број посланичких места; центар њихова, рада преноси се из Крагујевца у Београд; израђује се статут странкин, а 1. јануара, 1881. год. јавља сеу Београду и Самоуправа као орган партијски. Већ у лето 1889. године сазива се у Крагујевац велики народни збор на коме се чита и тумачи садржина странкиног програма. Том се приликом странка формално организује. То је било само на два месеца доцније, пошто су радикали на посланнчким изборима, под владом напредњачком, којој беше на челу пок. Милан Пироћанац, однели сјајну победу. Но, тадашња влада не хтеде пустити у Народну Скупштину избранике народне. На њихова места позвала је оне који су, као против-кандидати радикала, добили на изборима, по !., 2. или 3. гласа, т. 3. двогласце. И од тога момента борба је отпо-

·" чела пуном паром. На безакоња владе народ је одговорио отвореном побуном у јесен 1883. год.

ж

Може се сасвим сигурно рећи да је пок. Светозар Марковић био духовни отац радикалне странке, али не и њен творац, као што г. Стојановић каже. Светозар је умро 1875. године, а радикална је странка организована после се-