O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

а ДЕ [=

дам година. Пок. Марковић био је творац српске демократије, њен први и главни представник. А творци радикалне странке били су другови пок. Светозара: Пашић, Велимировић, Пера Тодоровић и т. д. Не треба мешати те ствари не само због људи него и због бољег разумевања ствари. У Србији, скоро од три деценије, кад год је реч о радикалној странци, њеном постанку и раду, постоји међу њеним противницима тенденција да мртвима признају све, а, живима ништа, и да ове друге преставе као људе, који Тобоже не признају заслуге својих умрлих другова.

У опште цео онај покрет, који је седамдесетих година прошлога века окупио један мали број младих и вредних српских интелектуалаца у Крагујевац, око Јавности, Радника, Гласа Јавности, Ослобођења, старог и новог, није још у јавности представљен у истинској слици његовој. Људи који су у том покрету имали учешћа и још живе нису имали времена за то, јер су до најновијих дана морали радити и борити се. Други или нису хтели или нису умели то урадити како треба.

Као што вам је познато, о томе покрету писали су опсежније само пок. Скерлић и Слободан Јовановић у својим студијама о животу и раду пок. Светозара Марковића. Први је иу тој студији био површан и непотпун,“) а гг. Јо-

2) У својој студији о Светозару Марковићу, Скерлић има и оваких места :

«Светозар је присталица утопијског социјализма до кога је дошао преко свога учитеља Чернишевског» (стр. 124).

«Светозар је прецењивао улогу идеје и интелитенције у социјалном покрету» (стр. 127).

«Али у његовом социјалном идеализму има елемената који остају: то је вера у стваралачку и препороди-