O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

— 15 —

калне странке, њоме је запојен и сав живот и

ад радикалних шефова, а нарочито Николе Пита, по коме би Обреновићи и данас могли живети и господовати, само да су се хтели одрећи тираније и дасуу спољној политици хтели ићи путевима, које су Историја и здрав инстикт народни одредили за ослобођење наше нације.

Кад је, 1888. год. краљ Милан сазвао Уставотворну Скупштину и дао земљи нов демократски Устав, династија, Обреновића, била, је тада чвршћа на престолу него икад дотле. Само, тај Устав, под утицајима спољним, би укинут после неколико година. г

Резултати који су се јавили као последица, рада радикалне странке, којој је народ поклањао своје поверење и пружио широку помоћ у њезину раду, били су огромни. Србија је најпосле у истини постала демократска држава: уставом је гарантована слобода штампе, слобода збора и договора, слобода удруживања, непокретност судија које бира Државни Савет, Касациони и Апелациони суд; општинска и окружна самоуправа, пропорционални изборни систем за сва изборна тела, неповредност приватног стана, буџетско право Народне Скупштине, тајно и једнако право гласа за сваког грађанина, који плаћа најмање 15 дин. годишње на име непосредног пореза и свих државних прирезаз), слобода вероисповести, о6везна основна настава, једнакост свих грађана · пред законима и т.д.

3) У старим границама Србије, до Букурешког Мира, било је око 660.000 лица, заједно с правним лицима, која су била записана у пореске књиге у опште, и која су ма и најмању суму на име пореза давали држави. Од тога броја имало је бирачко право око 640.000 лица.