O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

~ 48. =

Снага народна, чији полет раније беше спутаван политичким трзавицама, п борбама политичким, у новом режиму, и духом и материјално, толико се развила и порасла да је народ, тако рећи једним махом, био кадар осветити Косово и повратити царство Душаново, и уз то два пут тући Аустријанце: на Церу и на Руднику. Углед Србије на страни је порастао и слава њезина, величанственим делима витешких бораца српских, разнесена је по целоме свету; Србија је стекла драгоцене пријатеље у западним демократским државама, а то је још више појачало снагу њену да обори непријатеља, који Ју је привремено заробио и да, надајмо се, још у овоме рату, заврши велико дело ослобођења и уједињења целе наше нације, коју у новој држави, у отаџбини уједињеној, очекује нов рад, нови задатци. А ови имају тежити томе да и наша нација допринесе свој део општој култури Човечанства и ошштој срећи његовој. Јер — писао је такође пок. Светозар Марковић — «све унутрашње реформе у нашој земљи не могу се никако извести док се не изврши спољње ослобођење.» МИ то је добро речено, пошто потпуно здравих и снажних манифестација народног живота и не може бити ако сви његови делови нису заједно. У новој се, дакле, држави нашој има наставити унутрашњи реформаторски рад, како би се извеле све реформе, које помиње и пок. Светозар и чију могућност из„вођења, предвиђа само у уједињеној држави нашој. Само, нека нико не мисли да се у тој речи: «све» крије какав болшевизам Светозарев. Све-. тозар је сав био реалан и националиста. И како није био религиозни учитељ ни писао Јеванђеља него био демократа, који се, према ондашњему добу и приликама, старао указати на путеве којима се има ићи у подизању и раз-