O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

_ 98 —

који је био овлашћен испитати ситуацију и без чијег се савета и знања рат није смео објавити. У тадашњој његовој акцији, подржавала је Пироћанца и краљица Наталија. Али је рат 06јављен и без његовог и без краљичиног знања. Пок. Гарашанин био јеиу тој прилици слаб према наваљивањима краља Милана.

Рђав исход тога рата покушавао се приписати неком, тобоже, непатриотском држању Равна бојазни да радикали не дигну буну.

еђутим, био је то само празан изговор. Сви радикални шефови бејаху још много раније или у затвору или у изгнанству; радикале не имаде тада ко ни бунити ни побунити. Рат је изгубљен због тога што не беше довољно војске : свега, је у бој изведена једна петина од целог тадашњег броја њеног. То се, опет, догодило због тога, што не бејаше довољно ни оружја ни муниције. Тај нас је рат затекао у преоружању војске. Дебанжови топови почели су нам сек стизати, а неке партије тих топова стигле 5 тек на три- четири месеца после Сливнице.

ешадија беше добила нову пушку, али не беше обучена гађању из ње (Маузер-Кокина пушка). Што се тиче шефова радикалних, оних у хапсу, они се тада ни чули нису. Они, пак, што беху у изгнанству саветоваху краљу Милану да иде у Маћедонију, исто онако као што су 1876. год. саветовали Ристићу да иде у Босну. Кад је, 1898. год. изазван једном провокацијом Српске Заставе, Пашић објавио у Одјеку један чланак о свом писму упућеном краљу Милану 1885. год,, из кога се све ово лепо видело, отерао га је краљ Милан у затвор.

Доцније су и напредњаци дошли к себи. Новаковића владавина из 1896. године, када пок. Гарашанин бејаше председник Скупштине, није у спољној политици носила аустрофилско.