O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

=== Бф ==

То штог. Стојановић о самосталској странци говори као о Неком левом крилу радикалне странке има, свој нарочити циљ. Пошто је наглабио да су радикали направили од Србије Пијемонат целог Југословенства (стр. 78), хтео је на неки начин упутити своје читаоце да помисле да то нису били они «старији» него «млађи» који су то учинили. Колико г. Стојановић у том потурању самосталаца под радикалну етикету иде далеко види се најбоље по томе што он, говорећи о перподу владавине у Србији од 1903—1908. г. каже: «владају старији и млађи радикали, једни за другима илиу коалицији, али се програм не мења» (стр. 32). Док, на против, програм рада између «старијих» и «млађих» беше толико различит, да је та разлика довела до спора, који се путем нових посланичких избора морао решити. У пролеће 1905. год. тај спор изазвао је пад «старијих» и долазак на владу «млађих», т. ј. самосталаца, који су нове изборе извршили. «Старији» беху закључили код француских банака један зајам за наоружање војске новим топовима из француских фабрика, а «млађи» налажаху да то није добро, и кад су после «старијих» дошли на владу закључили су зајам за наоружање с једном бечком банком. Како је онда могао г. Стојановић једну странку, која сама долази на владу и врши изборе, представљати као лево крило баш оне странке с којом је изборну борбу водила на једном тако крупном питању и која јој је била главни противникг!.

Ни иначе самосталци немају ничега заједничког с радикалима, осим што су неки од њихових првака некад били и радикали. Г.Г. Љуба Стојановић, Јован Жујевић, Милош Савчић, Вуловић, Влад. Тодоровић, Милорад Драшковић, Др. Милан Марковић и т. д. данашњи