O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

и

Остављајући на страпу писане програме, извесно је да у практичну раду српски социјалисти нису на програму немачких социјалиста. На пољу спољне политике, немачки социјалисти верни су пратиоци Виљема и Лудендорфа: они траже подјармљивање других народа. Нарочито кад је реч о малим народима, немачки социјалисти стоје на гледишту да мали народи“) немају права на самосталан живот. А српски социјалисти траже слободу за све народе, и у овоме страшном рату они су сагласни са општим осећајима земље, прокламујући право на слободу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Шефови српске социјалистичке странке, који су, по инвазији, напустили земљу, дали су о томе и једну изјаву, штампану у париском листу Т'Нитапке, 11/94 септембра 1916. год.

Српским социјалистима, треба, дакле, одати правду и разликовати њихов рад од рада немачких социјалиста, о чијој се подлости и нискостима у току овога рата уверио цео свет сем поткупљених чланова Интернационале и руских болшевика.

с У О странци самосталаца или, како је г. Стојановић зове: странци независних радикала, оставио сам говорити најпосле зато што г. Стојановић о њој и не говори као о некој засебној странци, засебној политичкој организацији ван других странака. Он говори о странци самосталаца тамо где говори о странци радикалној, трудећи се да је пред Иностранством прикаже у радикалној одећи ваљда зато, да би

је тако боље представио.

5) Џа 'Ка бе де ГРТпђфегпабјопаје, сћаршге УШ, раг АЈехацдге 7еуаев. Ралв, 1917.