O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

== ВИ. ==-

мало више пријатељи Русије, док су први млађи — били више партизани Западних Сила». Г. Стојановић је, јамачно, мислио да је центар Западних Сила у Бечу, а не у Паризу и Лондону, кад је то написао. Јер, као што сте видели, није то била влада радикална, влада «старијих», која је хтела наоружити војску оружјем из немачких фабрика и платити то оружје новцем позајмљеним од бечке Унион Банке него је то била влада самосталска, влада «млађих.»

Од интереса је задржати се на моменту одвајања тих «млађих» — самосталаца — у засебну странку од радикала.

Године 1900-те, у лето, пок. краљ Александар изненадио је цео свет, па и Србију, својом веридбом. Тај моменат затекао је приличан број првака радикалне странке у затвору, У кладовској тврђави или Пожаревцу, због атентата на краља Милана, који се догодио у лето 1899. год. У земљи је владао полицијски терор. Штампа беше угушена, изузев два-три листа који уживаху благовољење владе Др. Владана, Ђорђевића. Сви партијски органи беху престали излазити. Није смела избити на јавност ни једна слободнија мисао, никаква критика против владина рада. У таквом једном моменту моралне потиштености целе земље, преплави Србију прокламација о вередби Александра Обреновића, са гђом Драгом Машин. Кабинет Др. Ђорђевића даде оставку, а на управу земље дође чиновнички кабинет Алексе Јовановића, у коме узеше учешћа мање важни елементи из свих странака. Тај је кабинет имао дужност извршити венчање Александра и Драге. Али се на томе није могло остати. Требало је изићи из те привремености; требало је наставити државне послове с више ауторитета, који влади Алексе Јовановића не достајаше. Непо-