O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

Н_ рти

пуларност нове краљице требало је такође нечим ублажити. И ако прваци радикални, осуђени због атентата, беху ускоро после краљева венчања сви помиловани и пуштени у слободу, а многи напреднији елементи из реда чиновничког опет враћени у државну службу, то није било довољно ни за успостављање једне стабилности и реда у државним пословима ни ради умирења народа код кога су прошли догађаји уништили готово сву веру у справедљивост и законитост рада државних власти и љубав његову према династији. Народ је, истина, ћутао; али сваки знађаше да није био задовољан режимом, који је у Србији тада владао. У краљевој околини избила је тада мисао о промени Устава. Да би се та промена, тешње везала. за акт краљеве женидбе требало је да се што пре изврши. На бирање и сазив Уставотворне Скупштине није се могло чекати. Нови Устав требало је октроисати; али да би та октројка имала вредности, требало је осигурати јој пријем код народа. А то се једино могло учинити преко радикалне странке. Приступило се одмах послу око придобијања угледних радикала ва тај посао. Рад у овоме правцу беше у почетку ударио у страну. Обреновићи су стално били непомирљиви непријатељи Николе Пашића, шефа радикалаб). С тога се покушало да се Пашић овом приликом обиђе и нови ред у Србији заведе без његова ућешћа. Али се у

6) Не само Обреновићи него и сви важнији људи из других странака веровали су да ће снага радикалне странке у народу бити смањена, ако не и сасвим сатрвена, онога часа чим се Џашић или политички компромитује и учини немогућим, или некако одстрани од активна учешћа у унутрашњој политици. Отуда су и оба последња Оореновића и све оне странке, које помагаху одржавање реакционарних режима у Србији, готово сву своју борбу упућивали лично против Пашића. Било је